Borbe sa bikovima na Tisi

pisac Pecanje tolstolobika, šarana i druge bele ribe
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Oktobar 2015

Ka­da se po­me­ne lov tol­sto­lo­bi­ka, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­mi­sli na ve­li­ke tro­kra­ke udi­ce i gra­bu­lja­nje, tj. na kri­vo­lov. Me­đu­tim, ta ri­ba, ko­ja se pr­ven­stve­no hra­ni plank­to­nom, mo­že se pe­ca­ti i na pot­pu­no re­gu­la­ran na­čin, jed­no­kra­kom udi­com za usta. Šta­vi­še, uz pri­me­nu od­go­va­ra­ju­ćeg pri­bo­ra, to ume da bu­de pra­vi sport­ski iza­zov, sa uz­bu­dlji­vim bor­ba­ma, ko­je uko­li­ko se pe­ca na štek ili bo­lo­njez sa ta­njim naj­lo­nom zna­ju da po­tra­ju i vi­še od sa­ta i da se za­vr­še ulo­vom, ali i spa­da­njem ri­be ili ki­da­njem si­ste­ma.  

../../Content/blogPhotos/IMG_0491.jpg

Tol­sto­lo­bi­ka naj­če­šće lo­vim na Ti­si, uz ra­znu be­lu ri­bu i ša­ra­na, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći od­go­va­ra­ju­ćoj pri­hra­ni, a pri­bor za ta­kvo pe­ca­nje una­pred pri­pre­mim ta­ko da imam do­bra re­še­nja koja god ciprinidna vrsta da pro­ra­di.

JE­DI­NI NA­ČIN da to­lsto­lo­bi­ke pri­ma­mi­mo na me­sto gde pe­ca­mo je­ste da pla­si­ra­mo mno­go pri­ma­me na pra­vi na­čin. Za je­dan ova­kav ri­bo­lov po­treb­no je bar 20 li­ta­ra pri­ma­me po čo­ve­ku, ali to ni slu­čaj­no ne mo­ra bi­ti ne­ka vr­hun­ska (tj. sku­pa) hra­na. Do­volj­no je da 1-2 kg ne­ke kva­li­tet­ni­je go­to­ve sme­se (na pe­ca­nju na ko­me su na­pra­vlje­ne sli­ke ob­ja­vlje­ne uz ovaj tekst ko­ri­stio sam Van den Eynde Gold Pro Bre­am) po­me­ša­mo sa ne­kom jef­ti­ni­jom pri­ma­mom i ze­mljom, ka­ko bi­smo do­bi­li po­treb­nu ko­li­či­nu. Pri­ma­mu je po­treb­no na­vla­ži­ti to­li­ko da ku­gle osta­vlja­ju trag za so­bom dok to­nu i da se br­zo ras­tva­ra­ju ne bi li stva­ra­le »ma­glu«. U ta­ko pri­pre­mlje­nu hra­nu tre­ba do­da­ti bar 1 li­tar cr­va i  0,5 kg še­ćer­ca, što će za­si­gur­no pri­ma­mi­ti be­lu ri­bu i ša­ra­na. 

../../Content/blogPhotos/IMG_0482.jpg

Ka­ko je Ti­sa na de­lu kod se­la Kni­ća­nin, na­do­mak Ti­te­la, ve­o­ma br­za i du­bo­ka, za­vi­sno od kon­kret­nih uslo­va, za pe­ca­nje na štek ko­ri­stim Cra­lus­so plov­ke ti­pa »li­za­li­ce«, no­si­vo­sti od 4 do 15 g, i to mo­del Shark – ka­da je vo­da ne­što sla­bi­ja, a Tor­pe­do on­da ka­da je iz­ra­zi­to ja­ka. Po­sled­nji put je na me­stu ko­je sam oda­brao na da­lji­ni »pu­nog šte­ka« (13 m) du­bi­na bi­la pre­ko 7 m, pa sam od­lu­čio da se »skra­tim« na 10 m, jer je u zoni koju sam tako dosezao du­bi­na iz­no­si­la ne­kih 5 m. Pre po­čet­ka pe­ca­nja na­mon­ti­rao sam ne­ko­li­ko top-se­to­va sa fi­ni­jim si­ste­mi­ma i dva sa ne­što de­bljim naj­lo­nom, ja­čom udi­com i de­be­lom gu­mi­com (ko­ja se ve­zu­je iz­me­đu šta­pa i naj­lo­na i slu­ži da amor­ti­zu­je udar­ce krup­ne ri­be, omo­gu­ća­va­ju­ći nam ti­me da pe­ca­mo iz­u­zet­no tan­kim naj­lo­ni­ma i ma­lim udi­ca­ma, uz zna­t­no ma­nji ri­zik da izgu­bimo ulov). Kroz top-se­to­ve za »bi­ka« pro­vu­kao sam 5 m šu­plje gu­mi­ce ita­li­jan­skog Col­mi­ca (je­di­ne šu­plje gu­mi­ce koja se u toj du­ži­ni tre­nut­no i mo­že na­ći na na­šem tr­ži­štu), na taj na­čin mak­si­mal­no ras­te­re­ću­ju­ći štap i štiteći si­stem od pu­ca­nja, pa ti­me i od gu­bit­ka krup­nih ri­ba. Za fi­ni­ju pre­zen­ta­ci­ju oda­brao sam osnov­ni naj­lon Col­mic RBS 0,16 mm, pred­vez od naj­lo­na Col­mic Mi­me­tix pro­me­ra 0,138 mm i udi­cu Ga­ma­kat­su 1310, ve­li­či­ne 15, dok sam ja­če si­ste­me na­pra­vio od naj­lo­na Tu­ber­ti­ni Top Sco­rer pro­me­ra 0,20 i 0,18 mm i udi­ca Ga­ma­kat­su G1 te Col­mic N500, u ve­li­či­na­ma 10 i 12.  

../../Content/blogPhotos/IMG_0471.jpg

Son­di­ra­nje dna je u ova­kvom ri­bo­lo­vu oba­ve­zno ne bi­ li se du­bi­na po­de­si­la ta­ko da udi­ca do­di­ru­je pod­lo­gu dok se slo­bod­no kre­će, a da se iz­dig­ne koji  cen­ti­me­tar iz­nad nje ka­da uspo­ri­mo »li­za­li­cu« ili je pot­pu­no za­u­sta­vi­mo.

NA PO­ČET­KU PLA­SI­RA­MO de­se­tak ku­gli ve­li­či­ne po­mo­ran­dže, a on­da to­kom pe­ca­nja uz sva­ki za­ba­čaj po jed­nu ma­nju ku­gli­cu. Na hra­nu naj­pre re­a­gu­ju kru­pa­ti­ca i špic­ler (špi­cer­ka), a po­tom po­la­ko ula­ze de­ve­ri­ka, ba­bu­ška, prot­fiš i poko­ji ša­ran. Da bismo us­pe­li da upe­ca­mo i tolsto­lo­bi­ka, naj­bi­ti­ni­je od sve­ga je da če­sto hra­ni­mo što je pre­ci­zni­je mo­gu­će. Ukoliko se udi­ca na­mam­če­na cr­vi­ći­ma na­la­zi na sa­moj hra­ni, ve­li­ka je ve­ro­vat­no­ća da je tolsto­lo­bik usi­sa dok fil­tri­ra pri­ma­mu. Ako hra­nu ne pla­si­ra­mo pre­ci­zno, tolsto­lo­bi­ci će opet pri­ći i po­če­ti da je fil­tri­ra­ju, ali će se pri ta­kvom »na­su­mič­nom pe­ca­nju« za udi­cu ka­či­ti sa­mo u pro­la­zu  i bi­će ih ve­o­ma te­ško iz­va­di­ti, tj. u ve­ći­ni slu­ča­je­va će us­pe­ti da se vr­lo br­zo oslo­bo­de. 

../../Content/blogPhotos/IMG_0461.jpg

Da su oni »ušli« na hra­nu, pri­me­ti se ta­ko što osta­la ri­ba pre­sta­ne da se ja­vlja i uprkos to­me što kon­ti­nu­i­ra­no ba­ca­mo pri­ma­mu. Ta­da ja sla­bi­ji top-set za­me­nim ja­čim, sa ko­jim imam šan­se u bor­bi sa ve­o­ma sna­žnim ri­ba­ma. Na Ti­si ima i ve­o­ma ve­li­kih tolsto­lo­bi­ka, pa se de­ša­va da za­ka­če­na gr­do­si­ja, zbog amor­ti­za­ci­je ko­ju gu­mi­ca pru­ža, po ne­ko­li­ko mi­nu­ta ni ne pri­me­ti da je usi­sa­la udi­cu, već pli­va uz­vod­no-niz­vod­no u li­ni­ji hra­ne i tek ka­da baš na­teg­ne­mo štek, kre­ne u beg, pri tom naj­če­šće ­ki­dajući naj­lon

../../Content/blogPhotos/IMG_0447.jpg

NA­KON ŠTO USI­SA udi­cu, tolsto­lo­bik naj­če­šće po­to­pi plo­vak, ali ume i da ga »iz­ba­ci«, kao de­ve­ri­ka, pa ako ne ­re­a­gu­je­mo u pra­vom tre­nut­ku, on br­zo is­plju­ne ma­mac. Na Ti­si se na go­re­ opi­sa­ni na­čin naj­če­šće pe­ca­ju je­din­ke te­ške od 2 do 5 kg, ko­je do­no­se mno­go uži­va­nja i du­gu bor­bu ka­da uda­re na štek sa gu­mi­com ko­ja mo­že da se ras­teg­ne ne­ko­li­ko pu­ta vi­še od svo­je du­ži­ne. A ka­da se osim »bi­ko­va« na udi­ci na­đu i sko­ro sve vr­ste ti­ske be­le ri­be i ne­ko­li­ko ša­ra­na, kao što se na­ma de­si­lo na po­sled­njem ova­kvom iz­la­sku, do­ži­vljaj je pot­pun, pa ne tre­ba uop­šte ob­ja­šnja­va­ti za­što se ra­do vra­ća­mo na Ti­su kod Kni­ća­ni­na.

Da bi pri­ma­ma pri­vu­kla tol­sto­lo­bi­ka, ve­o­ma je bit­no da bu­de to­li­ko ras­tre­si­ta da osta­vlja trag za so­bom dok pro­pa­da i da se na dnu vr­lo br­zo ras­tva­ra. Ovo­ga pu­ta sam ko­ri­stio me­ša­vi­nu na­pra­vlje­nu od dva ki­lo­gra­ma hra­ne Van den Eynde Gold Pro Bre­am, 5 kg jef­ti­ne smese Tu­ber­ti­ni Hobby Li­ne (mo­že se ko­ri­sti­ti i bi­lo ko­ja dru­ga prihra­na za de­ve­ri­ku ili ba­bu­šku, npr. Ma­ros Mix Eco ili slič­na) i 3 kg la­ke ze­mlje (na re­ka­ma se uglav­nom do­da­je te­ška ze­mlja, ali je za pe­ca­nje tol­sto­lo­bi­ka mno­go bo­lje sta­vi­ti la­ku, jer se hra­na sa njom znat­no br­že otva­ra i pra­vi ve­ći »oblak«).

 

nazad