Drinska torpeda

pisac Pecanje krupne mrene na reci Drini
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Novembar 2015

Bu­du­ći da su me­te­o­ro­lo­zi za taj dan kra­jem ok­to­bra na­ja­vlji­va­li le­po i sun­ča­no vre­me, moj ko­le­ga i ime­njak Ne­ma­nja Ar­ga­ki­jev i ja ni­smo bi­li baš pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni ka­da nas je u ra­no ju­tro na Dri­ni kod Ma­log Zvor­ni­ka do­če­ka­la tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha is­pod nu­le i ma­gla ko­ja se di­za­la sa po­vr­ši­ne na­še naj­ve­će i naj­lep­še pla­nin­ske re­ke. Ali to nas ni­je od­bi­lo od na­me­re da za­ga­zi­mo i pro­ve­de­mo vi­še sa­ti pe­ca­ju­ći be­lu ri­bu bo­lo­nje­ze teh­ni­kom

../../Content/blogPhotos/IMG_4194.JPG

Dok je Ne­ma­nja is­pi­ti­vao dno vo­žnjom plov­ka bez mam­ca na udi­ci, ja sam se po­za­ba­vio pri­pre­ma­njem pri­ma­ma. Od­lu­čio sam, na­i­me, da osim ku­gli pra­ška­ste hra­ne ba­ca­mo i ule­plje­ne cr­ve, što nam se i ra­ni­je do­bro po­ka­za­lo na ovoj re­ci. Pri­hra­nu For­ma­gio, re­no­mi­ra­ne bel­gij­ske fir­me Van den Eynde, po­me­šao sam sa mle­ve­nim kek­som u bo­ji, a po­tom sam do­dao te­šku ze­mlju (na sva­ki ki­lo­gram pra­ška­ste hra­ne po ki­lo­gram ze­mlje) i za­le­đe­ne cr­vi­će. U dru­gu kan­tu si­pao sam ri­zlu (sit­ne ka­men­či­će), pa cr­ve, i na kra­ju spe­ci­jal­ni le­pak za njih, sve to potom pokvasio i pro­me­šao – ta­ko da go­to­vo sva­ki cr­vić bu­de pre­kri­ven lep­kom, te faj­ta­li­com do­dao ma­lo vo­de, ka­ko bi se ma­sa sje­di­ni­la.

../../Content/blogPhotos/IMG_4180.JPG

KAO I NA VE­ĆI­NI DRU­GIH re­ka na ko­ji­ma po­sto­je bra­ne i hi­dro­e­lek­tra­ne, i na Dri­ni vo­do­staj če­sto zna­t­no osci­li­ra to­kom da­na.  Ka­da smo do­šli na oda­bra­ni te­ren, vi­de­li smo da je ni­vo pri­lič­no vi­sok, pa smo od­lu­či­li da za­ga­zi­mo na ne­kih dva­de­se­tak me­ta­ra od oba­le ka­ko bi­smo pe­ca­li bli­že ma­ti­ci. Ku­gle pra­ška­ste pri­ma­me ve­li­či­ne po­mo­ran­dže i ne­što ma­nje ku­gle le­plje­nih cr­va po­me­ša­nih sa ri­zlom pla­si­ra­li smo još dva­de­se­tak me­ta­ra na vo­du, 5-6 m niz­vod­no od me­sta na kom smo sta­ja­li, ka­ko bi­smo ima­li pro­sto­ra da plo­vak što pri­rod­ni­je na­ve­de­mo u hra­nje­nu zonu. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4136.JPG

Po­tom smo po­če­li sa pe­ca­njem. Pr­vu ri­bu do­bi­li smo približno pola sata kasnije, pri čemu je tre­ba­lo de­se­tak mi­nu­ta da pre­le­pa mre­na, te­ška oko 2 kg, bu­de iz­va­đe­na iz ve­o­ma ja­ke vo­de. Vo­da je na­glo po­če­la da pa­da, pa je li­ni­ja ko­ju smo hra­ni­li usko­ro osta­la na su­vom! Ra­ni­ja is­ku­stva sa ove re­ke po­ka­za­la su da ri­ba ume da bu­de ve­o­ma ak­tiv­na ka­da vo­da osci­li­ra, ali se to ovo­ga pu­ta ni­je po­no­vi­lo, pa smo re­ši­li da sa­če­ka­mo da ni­vo vo­de poč­ne da stag­ni­ra, ka­ko bi­smo pri­ma­mom na­pra­vi­li no­vu li­ni­ju pe­ca­nja. Već je bi­lo pod­ne ka­da smo kre­nu­li prak­tič­no od nu­le, po­no­vo ga­ze­ći u vo­du, hra­ne­ći no­vu »štraf­tu« i vo­ze­ći plov­ke po njoj.  

../../Content/blogPhotos/IMG_4167.JPG

PO­ŠTO PO­LA SA­TA na­kon hra­nje­nja ni­smo ima­li ni tr­zaj, re­šio sam da po­no­vo do­hra­nim zo­nu pe­ca­nja, ovo­ga pu­ta znat­no obil­ni­je. Na­pra­vio sam 10 ve­li­kih ku­gli pri­ma­me i pet ku­gli le­plje­nih cr­va, a to je od­mah na­kon ba­ca­nja do­ne­lo to­li­ko že­lje­ni re­zul­tat. Mre­ne pro­seč­no te­ške oko dva ki­lo­gra­ma po­če­le su da se ja­vlja­ju sve če­šće, a me­đu njih bi se po­vre­me­no ume­ša­la i po­ne­ka plo­ti­ca od 800-900 g.

Ka­da smo se uve­ri­li da ri­ba iz­u­zet­no do­bro re­a­gu­je na hra­nu, po­če­li smo da na sva­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta plasiramo po par ku­gli pri­ma­me i le­plje­nih cr­va, ta­ko da smo uju­tru spre­mlje­nu ko­li­či­nu, ko­ja je tre­ba­lo da po­tra­je ceo dan, br­zo po­tro­ši­li. Za­to sam iz ko­la uzeo još dve ke­se pri­ma­me, ali naža­lost ni­sam imao vi­še ze­mlje, a ka­ko je bez nje na ja­koj vo­di, ka­kva je bi­la na na­šem me­stu, be­smi­sle­no ba­ca­ti hra­nu, mo­rao sam da se sna­đem. Či­ni­lo se da je pro­blem re­šen na­kon što sam pre­tra­ži­va­njem okol­nih li­va­da pro­na­šao dva kr­tič­nja­ka, po­ku­pio sa njih ze­mlju, pro­se­jao je i do­dao hra­ni. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4172.JPG

Me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da ta ze­mlja ni­je bi­la do­bra tj.  do­volj­no le­plji­va, pa se pr­vih ne­ko­li­ko ku­gli ras­pa­lo pri uda­ru o po­vr­ši­nu vo­de, ta­ko da pri­ma­ma ni­je pa­la na dno tamo gde smo že­le­­li, zbog če­ga smo ne­ko­li­ko na­red­nih ri­ba upe­ca­li čak dva­de­se­tak me­ta­ra is­pod me­sta na ko­je su ku­gle pa­le (dok smo koristili hra­nu po­me­ša­nu sa do­ne­tom ze­mljom, sve ri­be smo do­bi­li na sa­moj hra­ni ili sa­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra is­pod nje). Ali, na kra­ju da­na ima­li smo mno­go raz­lo­ga za za­do­volj­stvo, jer smo uprkos pro­ble­mima iza­zva­nim osci­la­ci­jom vo­do­sta­ja i ne­do­volj­nom ko­li­či­nom od­go­va­ra­ju­će hra­ne ipak ima­li bo­gat ulov, što je uz pogled na pre­div­nu pri­ro­du bi­lo vi­še ne­go do­volj­no za za­do­volj­stvo. Sve ri­be smo na­kon fo­to­gra­fi­sa­nja ži­ve vra­ti­li u vo­du, što je do­ku­men­to­va­no vi­deo-snim­kom ko­ji za­in­te­re­so­va­ni mo­gu po­gle­da­ti u fej­sbuk gru­pi Ri­bo­lov no­vi­ne.

../../Content/blogPhotos/IMG_4177.JPG

Ovo­ga pu­ta, pro­be ra­di, pe­cao sam na bo­lo­njez sred­nje kla­se Col­mic Vi­sion, du­ži­ne 5 m i te­ži­ne ba­ca­nja 25 g, ko­ji se od­lič­no po­ka­zao u bor­bi sa ve­o­ma ja­kim ri­ba­ma u br­zoj vo­di. Osnov­ni naj­lon bio je Col­mic Al­lro­und pro­me­ra 0,169 mm, dok sam kao pred­vez ko­ri­stio Col­mic Fen­dreel RBS preč­ni­ka 0,145 mm (pro­iz­vo­đač ga ni­je to­me na­me­nio, već je predvideo da se njime kao glavnom strunom  pe­ca sa ma­ši­ni­com, što i ime tog monofila go­vo­ri, ali je on po svim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ide­a­lan i za pred­ve­ze, pa ga go­di­na­ma uspe­šno upo­tre­blja­vam u tu svr­hu). Udi­ce Col­mic N500 br. 12 i Ga­ma­kat­su 3310 i 1060 u ve­li­či­na­ma 12 od­no­sno 14 po­ka­za­le su se kao op­ti­mal­ne za pe­ca­nje na cr­vi­će.

Ne­iz­o­sta­van ele­ment si­ste­ma na ova­ko br­zoj vo­di su dvo­stru­ke vr­ti­li­ce, bez ko­jih bi če­sto do­la­zi­lo do mr­še­nja pred­ve­za, pa smo svi na kra­ju osnov­ne stru­ne ima­li du­ple vir­ble Col­mic ve­li­či­ne 22.

Svi smo ko­ri­sti­li kla­sič­ne drin­ske si­ste­me, sa plov­kom no­si­vo­sti 4 ili 5 g, ote­ža­nim olov­nom su­zom iste gramaže, a pred­ve­zi su bi­li du­gi oko 40 cm. Va­lja­lo je kod se­be ima­ti no­žić ka­ko bi­ se u slu­ča­ju da su­za pre­vi­še »da­vi« plo­vak mo­gla ma­lo ogu­li­ti ne bi li se ta­ko iz­ba­žda­ri­o si­stem, kao i ne­ko­li­ko sit­nih dra­mli­ja, koje bi se mogle do­da­ti ako plo­vak pre­vi­še vi­ri. Na­i­me, ako gdegod to­kom či­ta­vog da­na tre­pe­re ma­li ta­la­si, ide­al­no je da ce­la an­te­na bu­de van vo­de, ali iz nje ni­ka­ko ne sme da vi­ri te­lo plov­ka.

 

nazad