Nosati plašljivci

pisac Pecanje skobalja na reci Ibar
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Novembar 2015

Po­čet­kom no­vem­bra, ka­da tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha oset­ni­je opad­nu i mren­ske te­ku­ći­ce se ohla­de, sko­balj po­či­nje in­ten­ziv­ni­je da se hra­ni, što mno­ge lju­bi­te­lje ove pre­le­pe ri­be pro­sto ma­mi na vo­du. Sle­de­ći taj zov, za­pu­tio sam se na Ibar ne­da­le­ko od Kra­lje­va, ka­ko bih sa dru­ga­ri­ma uži­vao pe­ca­ju­ći bo­lo­nje­zi­ma na ovoj in­te­re­sant­noj i le­poj re­ci.

Pr­vih ne­ko­li­ko me­sta na ko­ja smo sta­li ni­su nam se svi­de­la, pa smo tra­ži­li da­lje sve dok na oba­li ni­smo na­i­šli na jed­nu či­stu i pri­stu­pač­nu po­zi­ci­ju, na de­lu gde je re­ka ne­što uža, pa otud – kako smo pretpostavili – i malo du­blja nego u oko­li­ni. Pr­vi za­ba­čaj je po­ka­zao da je du­bi­na ne­što ve­ća od me­tra, a kroz na­red­nih ne­ko­li­ko vo­žnji plov­ka uvi­de­li smo da ne­ma pre­pre­ka u vo­di, pa smo re­ši­li da tu pe­ca­mo. 

../../Content/blogPhotos/ibar01.jpg

KA­KO NA OVOM DE­LU IBRA ni­sam imao pri­li­ke ra­ni­je da pe­cam, po­neo sam raz­li­či­te pri­hra­ne i do­dat­ke, kao i sve mam­ce ko­ji se mo­gu­ ko­ri­sti­ti za sko­ba­lja. Na­kon ma­lo pro­u­ča­va­nja vo­de, opre­de­lio sam se za kom­bi­na­ci­ju pri­ma­ma Brow­ning, pa sam za­me­šao dva kilograma Ri­vera. Toj ma­si sam pripojio po 1 kg obo­je­ne pre­zle i ži­ta­ri­ca, te sam sve ote­žao sa 5 kg te­ške ze­mlje. Ka­da sam do­da­ju­ći vo­du po­sti­gao že­lje­nu vla­žnost, u sme­su sam uba­cio još 0,5 l cr­vi­ća i od­mah na­pra­vio 5-6 ku­gli ve­li­či­ne po­mo­ran­dže, ko­je sam pre ba­ca­nja ste­gao naj­ja­če što sam mo­gao. U dru­goj kan­ti po­me­šao sam dva li­tra cr­va sa tri ki­lo­gra­ma ri­zle (sasvim sit­nog ka­menja), uz do­datak le­pka za cr­ve, pa sam to sa­mo ma­lo po­faj­tao, ka­ko bi se sve ule­pi­lo, te sam for­mi­rao ne­ko­li­ko ne­što ma­njih ku­gli. Pri­ma­mu i cr­vi­će pla­si­rao sam na 12-13 m od oba­le, de­se­tak me­ta­ra uz­vod­no od me­sta sa ko­g sam rešio da pecam. 

../../Content/blogPhotos/20141031_085706.jpg

Pr­vu ri­bu do­bi­li smo tek po­sle še­zde­se­tak mi­nu­ta, pa smo pro­ce­ni­li da po­čet­na va­ri­jan­ta si­ste­ma ni­je do­bra i kre­nu­li da eks­pe­ri­men­ti­še­mo sa no­si­vo­šću plo­va­ka, ve­li­či­nom udi­ca i pre­zen­ta­ci­jom, ka­ko bi­smo pro­na­šli op­ti­mal­nu kom­bi­na­ci­ju za kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju. Pri­me­tio sam da je po­vr­šin­ski sloj vo­de do­sta br­ži ne­go prid­ne­ni, pa sam plo­vak od 3 g za­me­nio onim od 5 g, ko­ji sam mo­gao bo­lje da kon­tro­li­šem (vo­đe­nje je mo­ra­lo da bu­de što pri­rod­ni­je; ni­ka­kva ko­če­nja ni­su do­la­zi­la u ob­zir, već je ma­mac tre­ba­lo  da se kre­će br­zi­nom to­ka). Ko­ri­stio sam  plov­ke ko­ji su na­pra­vlje­ni ta­ko da im kroz te­lo pro­la­zi tan­ka šu­plja cev­či­ca. Kroz nju se pro­vla­či naj­lon, zahva­lju­ju­ći čemu ni onaj naj­ta­nji ne može da se use­če u bal­zu, koja bi usled oštećenja poč­ela da upi­ja vo­du, zbog če­ga bi se no­si­vost plov­ka sma­njila... Po­sle ne­kog vre­me­na sko­balj je po­čeo da se ja­vlja na po­vr­ši­ni u li­ni­ji hra­ne ali i da­lje ret­ko je do­la­zio na udi­cu. Vo­đen ra­ni­jim slič­nim is­ku­stvi­ma, re­šio sam da sta­vim ma­nju udi­cu ve­za­nu ta­njim naj­lo­nom, pa sam do ta­da ko­ri­šće­nu če­tr­na­e­sti­cu Col­mic N957 za­me­nio Col­micovom osam­na­e­sti­com B900, ve­za­nom mo­no­fi­lom Mi­me­tix pro­me­ra 0,10 mm.

../../Content/blogPhotos/20141030_165358.jpg

Sam si­stem je ve­o­ma jed­no­sta­van. Na plo­vak od 4 g sta­vio sam su­zu iste gra­ma­že, a is­pod nje ma­lu vr­ti­li­cu (br. 24) na ko­ju je bi­la ve­za­na udi­ca sa pred­ve­zom du­gim oko 35 cm. Iz­u­zet­no bor­be­nu i ja­ku ri­bu, u ve­o­ma br­zoj vo­di, sa uži­va­njem sam va­dio bo­lo­nje­zom Col­mic Fi­u­me od 6 m, te­ži­ne ba­ca­nja 18 g, koji se od­lič­no po­ka­zao u kom­bi­na­ci­ji sa po­me­nu­tim fi­nim si­ste­mi­ma, bu­du­ći da je ide­al­no amor­ti­zo­vao sve po­ku­ša­je be­go­va sko­ba­lja, pa go­to­vo da i ni­sam imao spa­da­nja (to­kom vo­žnje sam na­sto­jao, kao što se i ra­di ka­da se pe­ca na ovaj na­čin, da naj­lon bu­de uvek u di­rekt­noj ve­zi sa plov­kom, tj. da ne­ma »sto­ma­ka«, jer sa­mo ta­ko mo­že­mo bla­go­vre­me­no ­re­a­go­va­ti na mu­nje­vi­ti tr­zaj).

../../Content/blogPhotos/20141031_085913.jpg

DO­HRA­NJI­VAO SAM TO­KOM ce­log pe­ca­nja, pe­ri­o­dič­no ba­ca­ju­ći po dve ku­gle pri­hra­ne i jed­nu ma­nju ku­glu le­plje­nih cr­va. Pri­me­tio sam da je ri­ba pla­šlji­va, ve­ro­vat­no za­to sto je vo­da re­la­tiv­no plit­ka, pa ne re­a­gu­je na hra­nu od­mah po ba­ca­nju, već ne­što ka­sni­je. Ka­da sam ko­ri­stio ma­nju udi­cu (No. 18), sta­vljao sam sa­mo po jed­nog ili dva cr­vi­ća, dok sam ih na če­tr­na­e­sti­cu na­ti­cao i po 4-5, a u pe­ri­o­di­ma ka­da vi­še od 30 mi­nu­ta ni­je bi­lo ak­ci­je pro­bao sam i na ri­bo­lov­ni hleb, ali bez uspe­ha. 

../../Content/blogPhotos/20141030_125542.jpg

Ka­ko je vre­me od­mi­ca­lo, sko­balj je po­sta­jao sve ak­tiv­ni­ji, a naj­vi­še ak­ci­je bi­lo je u pe­ri­o­du ka­da se dan već bli­žio kra­ju. Naj­če­šće smo ga do­bi­ja­li na dva­de­se­tak me­ta­ra is­pod hra­ne, ali se de­ša­va­lo i da uzme mamac na sa­mom kra­ju vo­žnje, če­tr­de­se­tak me­ta­ra niz­vod­no, što je ne­mi­nov­no do­no­si­lo ne­što du­že bor­be sa ja­kim ri­ba­ma u prilično sna­žnoj stru­ji.

Pro­seč­na lov­na te­ži­na sko­ba­lja iz­no­si­la je ne­što ma­nje od jed­nog ki­lo­gra­ma, dok osta­le dve atrak­tiv­ne vr­ste – mre­nu i kle­na – ovog pu­ta ni­smo ima­li. Ali, sve u sve­mu, bi­lo je ovo pre­le­po pe­ca­nje u ko­me su se str­plje­nje, upor­nost i trud, kao što se če­sto de­ša­va, is­pla­ti­li kroz bo­gat ulov.

 

nazad