U dalekom kanalu

pisac Pecanje mrene, plotice i klena na Velikoj Moravi
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Novembar 2015

Mi­holj­sko le­to i po­sled­nje le­pe da­ne pred na­ja­vlje­no za­hla­đe­nje is­ko­ri­stio sam za još jedno pe­ca­nje. Bo­jan Ra­jić, dru­gar iz eki­pe za ko­ju se tak­mi­čim po­hva­lio mi se da je ostva­rio so­li­dan ulov na Ve­li­koj Mo­ra­vi u bli­zi­ni Ja­go­di­ne, pa sam od­lu­čio da se za­pu­tim u tom prav­cu ne bih li i sam tu pe­cao bo­lo­njeze teh­ni­kom. Taj deo Mo­ra­ve je po­pu­la­rno ri­bo­lovno odre­di­šte u ovo do­ba  go­di­ne, pa sam od­lu­čio da po­ra­nim ka­ko bih za­u­zeo što bo­lju po­zi­ci­ju. Na vo­du sam stigao već u  svi­ta­nje, a na mo­je iz­ne­na­đe­nje na me­stu na kom sam na­me­ra­vao da lo­vim bi­lo je ras­po­re­đe­no na de­se­ti­ne ko­le­ga na to­li­ko ma­lom me­đu­sob­nom raz­ma­ku da se či­ni­lo kao da ne­ko tak­mi­če­nje sa­mo što ni­je ot­po­če­lo. Oti­šao sam za­to ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no i za­te­kao pot­pu­no dru­ga­či­ju sli­ku: bilo je tu sa­mo ne­ko­li­ko lo­kal­nih ri­bo­lo­va­ca, ko­ji su pe­ca­li kla­sič­nom du­bin­skom me­to­dom. Še­ta­ju­ći oba­lom na­i­šao sam na me­sto ko­je mi se uči­ni­lo ide­al­nim: go­to­vo sto­ti­nak me­ta­ra mir­nog to­ka, sa po­vr­ši­nom vo­de rav­nom kao sta­klo, a na sa­mom kra­ju po­te­sa vo­da po­či­nje da se ko­me­ša, što je uka­zi­va­lo da se tu sma­nju­je. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4245.JPG

PRI­STU­PIO SAM SON­DI­RA­NJU i utvr­dio da su mo­je pret­po­stav­ke u po­gle­du kon­fi­gu­ra­ci­je te­re­na tač­ne, osim što je »ka­nal« (tj. naj­du­blji deo re­ke) bio znat­no da­lje od oba­le ne­go što sam mi­slio. Vo­de­ći se ra­ni­jim is­ku­stvi­ma sa slič­nih te­re­na, znao sam da će bi­ti ve­o­ma te­ško ri­bu na­ve­sti da iza­đe iz tog naj­du­bljeg de­la, pa sam od­lu­čio da u nje­mu i lo­vim, iako je raz­da­lji­na do nje­ga iz­no­si­la pre­ko 40 m. Ka­ko ni­sam po­mi­šljao da ću pe­ca­ti na ta­ko ve­li­koj da­lji­ni, ni­sam po­neo prać­ku za pla­si­ra­nje pri­ma­me, što je zna­či­lo da kolega Nemanja Argakijev i ja hra­nu mo­ramo pri­pre­mi­ti ta­ko da  ku­gle bu­du iz­u­zet­no tvr­de, ka­ko se ne bi ras­pa­le to­kom du­gač­kog le­ta. Brow­ning  Easy Che­esy i do­ma­ći Ma­gic Ba­it XL sa aro­mom si­ra de­lo­va­li su kao do­bra kom­bi­na­ci­ja, ali ju je tre­ba­lo do­dat­no ote­ža­ti ze­mljom. Na­kon što sam na­vla­žio 2,5 kg su­ve pri­ma­me, do­dao sam čak pet ki­lo­gra­ma te­ške ze­mlje ne bi li ku­gle bi­le što tvr­đe i što te­že. Potom sam ubacio ma­lo kek­sa u bo­ji i cr­vi­će, a po­što sam hra­nu znat­no raz­bla­žio ze­mljom, stavio sam i ma­lo ad­iti­va, ta­ko­đe sa mi­ri­som si­ra. Po for­mi­ra­nju ku­gli, na red je do­šao naj­te­ži deo, tj. nji­ho­vo pre­ci­zno pla­si­ra­nje na da­lji­nu od pre­ko 40 me­ta­ra. Ne­ma­nja i ja sme­nji­va­li smo se na sva­kih ne­ko­li­ko ba­če­nih ku­gli, ka­ko ne bi­smo zbog iš­ča­še­nog ra­me­na za­vr­ši­li sa pe­ca­njem pre ne­go što ga i otpoč­ne­mo. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4209.JPG

ZBOG DA­LJIH ZA­BA­ČA­JA, bo­ljo­njez te­ži­ne ba­ca­nja 18 g, sa ko­jim sam pla­ni­rao da pe­cam, osta­vio sam sa stra­ne i izabrao znat­no ja­či, t.b. 30 g. U pr­vih sat vre­me­na su se plov­ci sla­bo vi­de­li zbog gu­ste ma­gle, pa smo po­če­li da hva­ta­mo ri­bu tek po­sle dru­gog hra­nje­nja, ka­da se ma­gla ma­lo raz­i­šla. Pr­va ri­ba ko­ju sam upe­cao bio je lep klen, te­žak oko 700 g, iz či­jih su usta, ka­da sam ga pri­hva­tio me­re­do­vom, po­če­li da is­pa­da­ju cr­vi­ći i pri­ma­ma. Ma­lo-poma­lo, ri­ba je sve in­ten­ziv­ni­je je­la, pa smo Ne­ma­nja i ja do­bi­li još ne­ko­li­ko kle­no­va, ko­ji su i ovog pu­ta, kao što to če­sto bi­va na vo­da­ma mren­skog ti­pa, pr­vi od­re­a­go­va­li na hra­nu. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4250.JPG

Ne­du­go za­tim, uhva­tio sam le­pu plo­ti­cu od oko 800,900 g i jed­nog ne­što ma­njeg sko­ba­lja. Sve ri­be smo do­bi­li u li­ni­ji hra­nje­nja, sa­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra niz­vod­no od me­sta na ko­je su ku­gle pa­le, pa smo po­če­li da va­di­mo si­ste­me iz vo­de čim bi pro­šli tu zo­nu u ko­joj se ri­ba ja­vlja­la. Ipak, re­šio sam da pro­be ra­di u jed­noj vo­žnji pu­stim da plo­vak pro­đe skroz do me­sta gde se du­bi­na sa ne­kih 3,5 m po­ste­pe­no sma­nju­je i već u pr­vom pro­la­zu, na sa­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra od pre­la­za du­bi­ne, do­bi­jam ri­bu po či­jem oti­ma­nju za­klju­ču­jem da je krup­ni­ja od pret­hod­nih. Bi­la je to le­pa mre­na, te­ška bli­zu ki­lo­gra­ma, a ma­lo ka­sni­je i Ne­ma­nja lovi jed­nu 200-300 g te­žu. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4208.JPG

KA­KO JE DAN OD­MI­CAO, ri­ba je sve bo­lje ula­zi­la na hra­nu, ko­ju smo ba­ca­li na sva­kih tri­de­se­tak mi­nu­ta, ali tu idi­lu, kao po obi­ča­ju, ne­što je mo­ra­lo da po­kva­ri. Zvuk trak­to­ra ko­ji se pri­bli­ža­vao po­stao je sve ja­či i on se ubr­zo stvo­rio iza na­ših le­đa. Užur­ba­no skla­nja­mo pri­bor is­pred ve­li­kih toč­ko­va i u ču­du po­sma­tra­mo šta se de­ša­va. Vo­zač trak­to­ra nam kaže da je to je­di­no me­sto na kom mo­že da spu­sti ča­mac u reku, pa po­sle kra­će ra­spra­ve po­pu­štamo i po­sma­tra­mo niz ma­ne­va­ra ko­je iz­vo­di ka­ko bi plovilo ute­rao u vo­du po ne baš rav­noj oba­li. Po­sle naj­buč­ni­jih tri­de­se­tak mi­nu­ta tog da­na mo­tor je upa­ljen i ča­mac od­la­zi, a mi se vra­ća­mo pe­ca­nju. Ali, u na­re­dna dva sa­ta ni­smo upe­ca­li ni­ti jed­nu ri­bu, iako smo upor­no po­ku­ša­va­li da je pri­ma­mlji­va­njem vra­ti­mo na me­sto gde smo je do­bi­ja­li to­kom pre­po­dne­va. U to­me smo us­pe­li tek pred kraj, ka­da sa još ne­ko­li­ko mre­na za­vr­ša­va­mo ovo ipak le­po pe­ca­nje na Mo­ra­vi.

../../Content/blogPhotos/IMG_4202.JPG

Obo­ji­ca smo lo­vi­li bo­lo­nje­zi­ma Tu­ber­ti­ni 7705CC od 5 m, ko­ji­ma smo bez pro­ble­ma iz­ba­ci­va­li plov­ke od 5 do 8 g na da­lji­nu od pre­ko 40 m. Za osnov­ni naj­lon ko­ri­stio sam Col­mic All-ro­und pro­me­ra 0,169 mm, dok sam udi­ce Col­mic N500 ve­li­či­ne 12 i Ga­ma­kat­su 1060 ve­li­či­na 12 i 14 ve­zi­vao Col­mi­co­vim mo­no­fi­lom RBS pro­me­ra 0,125 mm i 0,145 mm. Si­stem je bio jed­no­sta­van, sa olov­nom su­zom te­ži­ne iden­tič­ne no­si­vo­sti plov­ka, ispod koje je bila du­pla vir­bla Col­mi­c, za čiji je donji kraj bio fiksiran če­tr­de­se­tak cen­ti­me­tara dug predvez. 

../../Content/blogPhotos/IMG_4200.JPG

Za­baCIVALI SMO KOJI  metar iz­nad hra­ne a naj­vi­še uda­ra­ca ima­li smo na sa­moj hra­ni ili tek koji me­ta­r nizvodno od nje. Blag niz­vod­ni ve­tar vr­lo br­zo je pra­vio »sto­ma­k« na struni pa smo na sva­kih nekoliko me­ta­ra morali da je »pre­ba­cujemo« ka­ko bismo sve vreme imali direktnu vezu sa plovkom, jer sa­mo tako ni­je bi­lo pro­ma­ša­ja. Plo­ti­cu i sko­balja smo naj­če­šće dobijali na dva ili tri cr­va, dok su klen i mre­na bo­lje re­a­go­va­li na ne­što krup­ni­ji ma­mac, pa su najradije uzimali snop od 5-6 cr­vi­ća.

 

nazad