Puna usta crva

pisac Pecanje mrene i klena na Zapadnoj Moravi
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Novembar 2015

Je­dan od no­vem­bar­skih vi­ken­da pro­veo sam pe­ca­ju­ći na Za­pad­noj Mo­ra­vi, ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra pre ula­ska u Kra­lje­vo iz prav­ca Be­o­gra­da. Na tim te­re­ni­ma ima mno­go le­pih me­sta za pe­ca­nje, a mi smo se opre­de­li­li za jed­no na ko­me je re­ka ne­što ši­ra, ali i znat­no pli­ća ne­go sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra niz­vod­no.

Pre hra­nje­nja, son­di­ra­njem smo utvr­di­li gde se na­la­ze spru­do­vi, a gde je vo­da du­blja, po­što u ovo do­ba go­di­ne ri­ba ume da bu­de i na pli­ćim po­zi­ci­ja­ma. Usta­no­vi­li smo da se »ka­nal«, tj. glav­ni tok na­la­zi ne­ko­li­ko me­ta­ra pre­ko po­lo­vi­ne re­ke, pa smo i po­red ve­o­ma ja­kog ve­tra re­ši­li da pe­ca­mo pri­lič­no da­le­ko. U že­lji da što pre za­ba­ci­mo, po­de­li­li smo »po­slo­ve«, pa su dru­ga­ri vo­žnjom plov­ka is­pi­ti­va­li dno, dok sam ja pra­vio pri­ma­mu. Od­lu­čio sam se za pro­ve­re­nu Tu­ber­ti­ni kom­bi­na­ci­ju, pa sam za­me­šao dva ki­lo­gra­ma Tu­ber­ti­ni Ca­ve­da­no-Bar­bo-Sa­vet­ta i ki­lo­gram Tu­ber­ti­ni La­sca-Sa­vet­ta-Ca­ve­da­no, te po­tom do­dao 5 kg te­ške ze­mlje i dva li­tra cr­va, od to­ga 1,5 l za­le­đe­nih, a 0,5 l ži­vih (ka­da pe­ca­mo ne­što da­lje, kao u ovom slu­ča­ju, po­treb­no je da ku­gle bu­du ta­kve kon­zi­sten­ci­je da se ne ras­pa­da­ju u le­tu, što bi se za­si­gur­no de­si­lo ako bi­smo sta­vi­li ve­li­ku ko­li­či­nu ži­vih cr­va). Tog da­na vo­da ni­je bi­la pre­te­ra­no br­za, pa ni­je bi­lo po­tre­be za ba­ca­njem hra­ne znat­no iz­nad zo­ne pe­ca­nja, ta­ko da sam de­se­tak po­čet­nih ku­gli pla­si­rao pra­vo is­pred nas i od­mah smo po­če­li sa ri­bo­lo­vom. 

../../Content/blogPhotos/20141115_153612.jpg

KA­DA SE BA­CA HRA­NA na ova­ko plit­koj re­ci (du­bi­na na me­stu na ko­me smo pe­ca­li ni­je bi­la ve­ća od 1,5 m), u ve­ći­ni slu­ča­je­va ri­ba pro­ra­di tek po­sle 20-30 mi­nu­ta. Ali ovom pri­li­kom, na mo­je iz­ne­na­đe­nje, ja­vi­la se već po­sle dru­ge vo­žnje plov­ka kroz hra­nu. Pr­ve ri­be bi­li su kle­no­vi te­ški od 200 do 300 g, a ubr­zo za­tim po­če­li smo da do­bi­ja­mo mre­nu. Ka­ko je dan od­mi­cao, ve­tar je sve ja­če du­vao i u ve­li­koj me­ri nam ote­ža­vao vo­đe­nje plov­ka op­ti­mal­nom br­zi­nom i po li­ni­ji hra­nje­nja. U po­čet­ku smo pe­ca­li sa plov­ci­ma od 3 g, ali je njih ve­tar ko­ji je du­vao uz­vod­no bu­kval­no za­u­sta­vljao i iz­ba­ci­vao iz li­ni­je hra­nje­nja, a mre­na je uzi­ma­la ma­mac sa­mo na njoj, i to on­da ka­da se ovaj kre­tao br­zi­nom to­ka, pa smo mo­ra­li da za­me­ni­mo si­ste­me ne­što te­žim. Pre­šli smo na plov­ke no­si­vo­sti 5 i 6 g, ko­je smo i lak­še za­ba­ci­va­li i lak­še kon­tro­li­sa­li. Na njih smo sta­vlja­li su­ze iste te­ži­ne, a pred­vez i glav­nu stru­nu spa­ja­li smo pre­ko vr­ti­li­ca Col­mic ve­li­či­na 22 i 24.

../../Content/blogPhotos/20141116_140257.jpg

Ako bi su­za pre­vi­še »da­vi­la« plo­vak (ka­da pe­ca­mo ta­ko da udi­ca če­sto do­di­ru­je dno, an­te­na ne mo­ra bi­ti pot­pu­no po­to­plje­na, već je do­volj­no da pod vo­dom bu­de ot­pri­li­ke jed­nom tre­ći­nom du­ži­ne), no­ži­ćem bi­smo olov­nu su­zu ma­lo ogu­li­li, a uko­li­ko bi iz vo­de vi­rio i vrh te­la plov­ka, do­da­li bi­smo ne­ku sit­nu dra­mli­ju i ta­ko po­sti­za­li že­lje­ni ba­lans. Ka­da su u ulo­vu po­če­le da pre­o­vla­đu­ju bor­be­ne i ja­ke mre­ne, pre­šli smo na ne­što ja­če udi­ce – Col­mic B900 u ve­li­či­na­ma 14 i 16, ko­je smo ve­zi­va­li mo­no­fi­lom Col­mic Mi­me­tix od 0,123 mm i pre­ko nje­ga spaja­li sa osnov­nim naj­lonom Col­mic Fen­dreel pro­me­ra 0,168 mm. 

../../Content/blogPhotos/20141115_143256.jpg

RI­BA JE IZ­U­ZET­NO DO­BRO re­a­go­va­la na hra­nu:  po­sle sva­ke ba­če­ne ku­gle ima­li smo de­ša­va­nja, a svim ulo­vlje­nim ri­ba­ma usta su bi­la pre­pu­na cr­vi­ća, što se i vi­di na jed­noj od sli­ka. Kle­no­va ni­je bi­lo mno­go, a sko­ro ce­log da­na su se ja­vlja­li sa­mo na­kon do­hra­nji­va­nja, dok su mre­ne do­la­zi­le u se­ri­ja­ma. Naj­vi­še je bi­lo onih od 700-800 g, ali smo do­bi­ja­li i je­din­ke od pre­ko ki­lo­gra­ma. Ka­ko su i te krup­ni­je mre­ne ma­mac uzi­ma­le ve­o­ma oba­zri­vo, a ta­la­si su stal­no po­ta­pa­li plo­vak, ret­ko ka­da smo bi­li si­gur­ni da li ima­mo tr­zaj, te je do­sta kon­tri išlo u pra­zno.

Uz to, ve­tar je pra­vio ve­li­ki sto­mak na stru­ni, ali se ri­ba ja­vlja­la sko­ro sva­ki put ka­da bi­smo us­pe­li da pro­ve­ze­mo plo­vak ka­ko tre­ba. Ko­li­ko je ne­žno uzi­ma­la mamac po­ka­zu­je i to što smo do­sta jedinki upe­ca­li a da se plo­vak i da­lje kre­tao niz tok, dok bi an­te­na bi­la sa­mo de­li­mič­no po­to­plje­na. 

../../Content/blogPhotos/20141115_133019.jpg

Po­sto­je tri jed­na­ko efi­ka­sna na­či­na da ubi­je­mo cr­ve i tako ih spre­či­mo da ras­tu­ra­ju ku­gle pri­ma­me. Možemo ih uda­viti (osta­vljajući ih du­že vre­me u vo­di), popa­riti (pre­li­ti vre­lom tečnošću) i za­­le­d­iti (držeći ih bar 24 ča­sa u frizu). Ja naj­če­šće pri­be­ga­vam za­mrza­va­nju, jer ta­ko ubi­je­ni cr­vi iz­gle­da­ju pot­pu­no pri­rod­no, tj. kao da su ži­vi (sa­mo što se ne po­me­ra­ju), dok se od pa­re­nja i da­vlje­nja iz­du­že i po­tom isu­še.

../../Content/blogPhotos/20141115_141506.jpg
nazad