Sasvim prirodno

pisac Pecanje plotice bolonjezom na reci Uni
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Avgust 2016

Pro­šlo­go­di­šnje pe­ca­nje na re­ci Uni u Bo­sni osta­vi­lo je ta­kav uti­sak na me­ne da sam bu­kval­no bro­jao da­ne do od­la­ska na isto me­sto. Pre­lep pre­deo i vo­du bo­ga­tu ri­bom po­no­vo sam po­se­tio pre pet­na­e­stak da­na.

Čim smo sti­gli, po­sle pu­ta du­gog pre­ko 300 km, naš dru­gar Bo­ris, ko­ji ve­o­ma do­bro po­zna­je re­ku, pred­lo­žio nam je ne­ko­li­ko do­brih me­sta za ri­bo­lov, pre­pu­stivši ko­nač­ni iz­bor na­ma. Dvo­u­mi­li smo se iz­me­đu dve va­ri­jan­te – da pe­ca­mo u br­žem to­ku, bli­že ušću Sa­ne u Unu, gde se lo­ve uglav­nom ve­o­ma krup­ne plo­ti­ce, ili da dan pro­ve­de­mo bli­že ušću Une u Sa­vu, gde je tok znat­no mir­ni­ji ali je i ri­ba u pro­se­ku ne­što ma­nja. Ka­ko su meteorolozi na­ja­vlji­va­li tem­pe­ra­tu­ru od sko­ro 40º C, od­lu­či­li  smo se ipak za ovo dru­go, po­što je oba­la tu vi­so­kim to­po­la­ma za­šti­će­na od sun­ca to­kom ve­ćeg de­la da­na.

../../Content/blogPhotos/121212.jpg

ZBOG VE­LI­KE DU­BI­NE (oko pet me­ta­ra) i da­lji­ne od pre­ko 35 m, svi smo se opre­de­li­li za bo­lo­nje­ze od 6 m, s tim što sam ja ovog pu­ta po­neo svoj omi­lje­ni Col­mic Fi­u­me, te­ži­ne ba­ca­nja 18 g. Zbog da­le­kih za­ba­ča­ja, neo­p­hod­ni su bi­li plov­ci po­ve­li­ke no­si­vo­sti, pa smo ko­ri­sti­li Pro­fis­hingove modele no­si­vo­sti od 6 do 8 g, na ko­ji­ma smo u za­vi­sno­sti od do­ba da­na i po­lo­ža­ja sun­ca me­nja­li flu­o­re­scent­no žu­tu i flu­o­re­scent­no cr­ve­nu an­te­nu preč­ni­ka 4,5 mm, ka­ko bi na ve­li­koj raz­da­lji­ni bi­li ja­sno uoč­lji­vi. Na­pra­vi­li smo kla­sič­ne si­ste­me za lov na vo­žnju, sa olov­nom su­zom te­ži­ne jed­na­ke no­si­vo­sti plov­ka, a on­da smo, ako je tre­ba­lo do­dat­no iz­ba­lan­si­ra­ti si­stem, olovo ma­lo stru­ga­li no­žem ili do­da­va­li po­ne­ku sa­svim sit­nu dra­mli­ju ne bi li iz vo­de vi­ri­la sa­mo gor­nja po­lo­vi­na an­te­ne.

../../Content/blogPhotos/20160731_131041.jpg

Is­pod su­ze, na kraj osnov­nog naj­lo­na, ve­zi­va­li smo du­plu vr­ti­li­cu ve­li­či­ne 20, is­pod ko­je se na­la­zi­la udi­ca Tu­ber­ti­ni Se­rie 2 ili Ga­ma­kat­su 1310, ve­li­či­ne 14 ili 15. Za osnov­ni naj­lon ja sam ko­ri­stio Tu­ber­ti­ni Top Sco­rer de­blji­ne 0,16 mm, dok sam pred­vez, ko­ji je bio dug oko 50 cm, ko­ri­stio mo­no­fil Col­mic RBS, de­blji­ne 0,12 mm.

Ka­ko sam već na­po­me­nuo, bli­zu ušća tok Une ni­je pre­vi­še brz, pa sam ku­gle pra­vio ta­ko da mo­gu da le­te vi­še od 30 m bez ras­pa­da­nja, a da se opet što pre ras­tvo­re ka­da do­dir­nu dno, ne bi li pri­hra­na ima­la mo­men­tal­ni efe­kat. Ide­ja je bi­la da po­ku­ša­mo da plo­ti­ce, ko­je če­sto ume­ju da bu­du u raz­li­či­tim slo­je­vi­ma vo­de, spu­sti­mo što niže, ka­ko ne bi­smo mo­ra­li da eks­pe­ri­men­ti­še­mo sa du­bi­nom. 

../../Content/blogPhotos/20160731_143501.jpg

Pri­hra­nu Van den Eynde Ri­ver Ace sam po­me­šao sa te­škom ze­mljom, u raz­me­ri 1:1, a ume­sto da je na uobi­ča­je­ni način kva­sim vo­dom, ma­su sam pri­pre­mio do­da­ju­ći mo­kar hleb, ko­ji sam pret­hod­no pro­vu­kao kroz si­to, kako se ku­gle ne bi pre­vi­še »ve­za­le«, jer mi to ovog pu­ta ni­je bi­lo po­treb­no

../../Content/blogPhotos/20160731_145948.jpg

Već po­sle ne­ko­li­ko vo­žnji plov­ka ri­ba je po­če­la da se ja­vlja na hleb­nu ru­žu, pa smo uhva­ti­li pr­ve plo­ti­ce od oko 500 gra­ma. Po­ku­ša­va­ju­ći da iz­beg­nem mon­ti­ra­nje no­vog mam­ca pre sva­kog za­ba­ča­ja, po­ku­šao sam da lo­vim na ri­bo­lov­ni hleb, ali iz ne­kog raz­lo­ga na nje­ga ni­je bi­lo baš ni­ka­kve ak­tiv­no­sti u de­se­tak vo­žnji, pa sam se vra­tio na ru­žu obič­nog hle­ba.

 

../../Content/blogPhotos/20160731_152930.jpg

PO­SLE DO­DA­VA­NJA CR­VI­ĆA u pri­ma­mu, na njih je po­čeo da se ja­vlja i sit­ni­ji sko­balj, od 300–400 g, a upe­ca­li smo i ne­ko­li­ko de­ve­ri­ka. Ne­što ka­sni­je i plo­ti­ca je po­če­la da uzi­ma cr­vi­ća, po­nu­đe­nog na si­ste­mu sa du­bi­nom ta­ko po­de­še­nom da udi­ca bu­de pri sa­mom dnu. Sve ri­be su ma­mac ku­pi­le baš ta­mo gde su pa­le ku­gle hra­ne ili tek ne­ki me­tar niz­vod­ni­je, ali je bi­lo neo­p­hod­no za­ba­ci­ti bar 10 me­ta­ra uz­vod­no ka­ko bi­ se si­stem što pri­rod­ni­je »uve­o u hra­nu«. Ka­da bi­smo le­po na­me­sti­li plo­vak, pre­ba­ci­li naj­lon, da ne stva­ra »sto­mak«, i uz to po­go­di­li li­ni­ju hra­nje­nja, go­to­vo u sva­koj vo­žnji ima­li smo ri­bu na šta­pu. Plo­ti­ca, ina­če po­zna­ta po opre­znom uzi­ma­nju mam­ca, ovo­ga pu­ta je bi­la pri ape­ti­tu, pa je znak za kon­tru bi­lo br­zo po­ta­pa­nje plov­ka ili nje­go­vo za­u­sta­vlja­nje kao da je si­stem na­le­teo na ne­ku pre­pre­ku u vo­di.

../../Content/blogPhotos/20160731_155217.jpg

Ve­ći deo da­na pro­ve­li smo u de­be­loj hla­do­vi­ni, ta­ko da smo uži­va­li uprkos pre­to­plom vre­me­nu. Iako pro­seč­na lov­na te­ži­na ni­je bi­la im­pre­siv­na, bu­du­ći da je ve­ći­na je­din­ki ima­la oko 500 g, a tek pone­ka 800-900, bi­lo je vr­lo za­bav­no i za­ni­mlji­vo. Ribe su pru­ža­le jak ot­por i bilo je mno­go ak­ci­je, što je u pre­le­pom am­bi­jent bilo vi­še ne­go do­volj­no da dan bu­de us­pe­šan. Na­rav­no, bi­lo nam je žao što ne mo­že­mo još da osta­ne­mo, ali za­to već pra­vi­mo pla­no­ve za no­vi do­la­zak na ovu pre­le­pu re­ku.

../../Content/blogPhotos/20160731_155731.jpg
nazad