Kupanje sa bosanske strane

pisac Pecanje skobalja na reci Drini kod Bajine Bašte
pisac Nemanja Damnjanovic
pisac Februar 2017

Samo najzagriženiji ribolovci, među njima i ja pecaju tokom cele godine,pa i zimi, ali temperatura koja je više od dva meseca bila znatno ispod nule sprečila je većinu nas u redovnim izlascima na vodu. Koliko je bilo hladno najbolje govori činjenica da su dosta dugo pod ledom bile ne samo sve stajaćice u zemlji, već i gotovo sve reke. Drina je jedna od samo nekoliko naših tekućica koje nisu bile prekrivene ledom, pa smo moj druga Danilo Vasojević i ja rešili da duži period bez ijednog zabačaja, koji nam je obojici teško pao prekinemo baš na Drini, i to u okolini Bajine Bašte na po mom mišljenju najlepšem delu reke. 

../../Content/blogPhotos/20170204_073159.jpg

Ovog puta domaćin nam je bio jedan od naših najupešnijih mladičara Mlađo Obrenović, koji odlično barata i  bolonjezom a odmah po dolasku na dogovoreno mesto sva tojica smo se uputili na vodu kako bismo pokušali da prevarimo nekog skobalja, ili ploticu. Iako smo poranili, nismo bili prvi – dosta ribolovaca uveliko je pecalo sa obe strane reke. 

Iskakanje krupnih skobalja iz vode (koje ovdašnji ribolovci zovu kupanjem) spefično je za Drinu a iskustvo govori da mamac treba plasirati u liniji duž koje se riba izbacuje. Ovoga puta to je bilo veoma daleko od desne obale, uveliko na bosanskoj strani, pa sam rešio da pecam sa nešto jačim štapom i Profishing plovkom nosivosti čak 12g. Uvek se trudim da lovim najfinijim mogućim priborom, ali sam ovog puta odustao od tog pravila i u kolima ostavio bolonjez Colmic Fiume tb 18g, opredelivši se za isti model dužine 6m ali u jačoj verziji sa t.b 25g, kako ne bih rizikovao da usled veoma dalekih zabačaja sa velikim plovcima polomim štap.

../../Content/blogPhotos/20170204_085103.jpg

Prvo što uvek uradim pri dolasku na vodu jeste pripremanje primame, što sam ovog puta na nagovor Danila i Mlađe preskočio. Njihova ideja bila je da probamo da pecamo bez hrane na hlebnu ružu, tražeci ribu baš tamo gde se izbacuje, a da tek ako to ne da rezultat probramo da nahranimo sa vrlo malo kupovne brašnaste primame pomešane sa hlebom. Poslušao sam ih i počeli smo da dalekim zabačajima, toliko dugim da smo morali da pazimo da ne prebacimo nekog od kolega koje su pecali sa bosanske strane.

../../Content/blogPhotos/20170204_085211.jpg

Na vodi sam sreo Gorana Radovića Gicu, kolegu iz srpske plovkaroške reprezentacije, što me, naravno, uopšte nije iznenadilo, jer je opšte poznato da je Gici Drina oko Bajine Bašte omiljen teren, te da na njemu najviše provodi svog slobodng vremena. Gica je za razliku od nas znao da se lovi veoma daleko pa je poneo pracku i bacio nekoliko malih kugli hleba pomešanih sa hranom daleko preko pola reke i dosta uzvodno kako bismo svi mogli da pecamo u istoj liniji.

Zbog veoma dalekih hitaca posle samo desetak minuta uvideo sam da nije  moguće lepo pecati na kupovni hleb iz pekare (koji je spadao pri zabaačaju), pa sam morao  da pređem na francuski ribolovni hleb (Pain Chaillou, tj Pen Šaju). On je mnogo žilaviji nego hleb za ljudsku upotrebu, pa sa njim možemo zabaaciti i desetak puta bez bojazni da  će spasti. Veoma je bitno da se pripremi na pravi način, kako bi istovremeno imao i elastičnost i mekoću koje su nam potrebne. Dva načina pripreme su najčešća – prvi  je da se komad odvojen za pecaje uveče umota u vlažan peškir (što smo mi zaboravili da uradimo), a drugi je da se na licu mesta kriška  ne deblja od 2cm potopi na 10,15 sekundi u vodu, a zatim iscedi stiskanjem u suvom peškiru. 

../../Content/blogPhotos/20170204_092306.jpg

Posle skoro sat vremena bez trzaja, konačno na štapu imam veoma borbenu ribu i uskoro vadim veoma krupnog skobalja, čija bi veličina za sve ostale naše reke bila i rekordna, ali ne i za ovaj deo Drine, gde su primerci od oko 2kg česti na udici. I ostali ribolovci na ovom viru tek tu i tamo dobiju poneki komad, ali impresivne veličine, pa nikome nije teško da na potapanje plovka čeka i sat- dva stojeći u ledenoj Drini.

U prvom delu dana skoro sve ribe javljale su  se veoma daleko od naše obale, ali kako je vreme odmicalo, primetili smo da nam se znatno priblizila, ušavši  u najdublju zonu, udaljenu od nas oko 30m gde je visina vodenog stuba preko 5m. Osim što su predhodni zabačaji bili dugi, blagi nizvodni vetar je otežavao kontrolu plovka, koji je morao da ide brzinom toka jer  smo samo na taj način mogli da prevarimo opreznog skobalja, pa je skraćivanje zabačaja umnogome olaakšalo pecanje budući da nam je omogućilo da efikasnije  sprečavamo stvaranje “stomaka” na najlonu (taj izraz se koristi kada veza između plovka i vrha stapa nije najkraća moguća, pa najlon ide brže od plovka, zbog čega je gotovo nemoguće pravovremeno reagovati na hitri trzaj skobalja). Na novoj liniji svi hvatamo još poneku lepu ribu a u ulovu je bilo i par krupnih plotica, s tim što smo svi pecali na isti način, sa olovnom suzom na svega koji centimetar iznad dna, dok se se udica i predvez vukli po njemu.

../../Content/blogPhotos/20170204_124838.jpg

Osim što sam koristio nešto jači štap i teži plovak nego obično svi ostali delovi pribora i sistema bili su maksimalno fini, što je bilo neophodno. Skobalj je uzimao samo kada je udica bila namamčena veoma malom mrvom hleba, pa sam  koristio nešto manje udice no što bi bilo logično s obzirom na veličinu pecane ribe. Gamakatsu modeli 1060 i 2210 vezani Colmic Fendreel RBS najlonom od 0,125mm su se odlično pokazali (maj osnovni najlon bio je Tubertini Top Scorer od 0,16mm). Na plovak sam stavio nešto deblju antenu od standardne, da bih je video i na najvećim daljinama dok sam suzu težine identične nosivosti plovka (12g) navukao na glavni najlon, a vezao duplu vrtilicu i oko 60cm dug predvez.

../../Content/blogPhotos/20170204_125252.jpg

Sve u svemu, jedan prelep dan na reci i uspešno pecanje u ambijentu kakav bi svaki ribolovac poželeo. Da ugođaj nakon toga bude još bolji pobrinuo se Gica, koji je u kuhinji jednako veliki majstor kao i na vodi. Onih nekoliko riba koje smo zadrzali pripremio nam je na nivou kuvara u nekom vrhunskom restoranu. Dok smo uživali u večeri Danilo i ja smo sve vreme razmišljali o tome kako da uskoro ugrabimo vreme za ponovni dolazak na Drinu.

nazad