Crvi, rizla i duse

pisac Uspešno pecanje skobalja i plotice na reci Drini kod Bajine Bašte
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Oktobar 2017

Je­sen je moj omi­lje­ni pe­riod go­di­ne za pe­ca­nje bo­lo­njez teh­ni­kom na Dri­ni. Pre po­la­ska na ovu pre­le­pu re­ku, i to na deo oko Ba­ji­ne Ba­šte, kon­tak­ti­rao sam s pri­ja­te­ljem Raj­kom Pa­vlo­vi­ćem, ko­ji uvek ima do­bre in­for­ma­ci­je o ak­tiv­no­sti ri­be. Re­kao mi je da se sko­balj još uvek uspe­šno pe­ca na tra­vu, ali da su po­je­din­ci po­če­li da ga hva­ta­ju i na hleb i cr­vi­će, što mi se ve­o­ma svi­de­lo, jer i sam vo­lim da lo­vim na te mam­ce. Sto­ga sam po­neo cr­ve i pri­ma­mu i sa dru­ga­rom Slo­bom kre­nuo put Dri­ne. 

../../Content/blogPhotos/20171009_104508.jpg

Raj­ko nas je upu­tio na je­dan od vi­ro­va na ko­ji­ma je bi­lo ak­tiv­no­sti pret­hod­nih ne­ko­li­ko da­na, a ko­ji mi se svi­deo na pr­vi po­gled. U sa­mo svi­ta­nje pre­po­zna­tlji­va ak­tiv­nost sko­ba­lja na po­vr­ši­ni po­tvr­di­la je da u nje­mu ima ri­be. Po­sle ne­ko­li­ko vo­žnji plov­ka, pri­me­tio sam da je du­bi­na ve­o­ma ma­la, ne­gde oko 80 cm pa sam re­šio da u pr­vi mah ne ba­cam pri­ma­mu, već sa­mo le­plje­ne cr­vi­će sa ri­zlom (ka­me­nom sit­ne gra­nu­la­ci­je, od 2 do 3 mm). Vo­đen ne­kim ra­ni­jim lo­šim is­ku­stvi­ma, od­lu­čio sam da pr­vo pro­bam sa ta­kvim hra­nje­njem, a da tek ako ono ne bu­de da­lo že­lje­ni re­zul­tat po­ku­šam i sa bra­šna­stom hra­nom. Na­i­me, de­ša­va­lo mi se da ka­da je vo­da ve­o­ma plit­ka i bi­stra kao ra­ki­ja tvr­de ku­gle pri­ma­me, ko­je pra­ve ve­li­ku bu­ku pri kon­tak­tu sa vo­dom, ras­te­ra­ju pla­šlji­vog »no­so­nju« i da ga po­sle ve­o­ma te­ško vra­tim. Ku­gle le­plje­nih cr­va su ma­nje, zbog če­ga su bo­lje za opi­sa­ne uslo­ve, a uz to ih ba­cam 10-15 me­ta­ra uz­vod­no od me­sta na ko­me sto­jim i gde oče­ku­jem ja­vlja­nje ri­be, pa ta­ko pra­ve mno­go ma­nje bu­ke i ma­nje pla­še ri­bu. 

../../Content/blogPhotos/20171009_104701.jpg

NA­KON ŠTO SAM PRI­PRE­MIO pri­ma­mu (vi­di okvir – prim. ur.), osta­vio sam cr­vi­će da se ule­pe i po­sve­tio se mon­ti­ra­nju si­ste­ma. Pri­me­tio sam da su ko­le­ge ko­je su već bi­le tu ka­da smo sti­gli pe­ca­le sa plov­ci­ma no­si­vo­sti oko 10 g, ali sam krat­ko po­sma­tra­ju­ći tok za­klju­čio da bi ve­ro­vat­no mo­glo da se lo­vi i sa znat­no lak­šim si­ste­mom, pa sam mon­ti­rao plo­vak od 6 g. Slo­ba i ja smo za po­če­tak na­pra­vi­li 5-6 ma­njih ku­gli, ko­je smo ba­ci­li na dva­de­se­tak me­ta­ra is­pred nas i oko 15 m uz­vod­no, te smo se da­li na pe­ca­nje.

Ma­gla ko­ja se još ni­je bi­la po­di­gla sma­nji­va­la je vi­dlji­vost plov­ka, a niz­vod­ni ve­tar, ko­ji je po­čeo da du­va ot­pri­li­ke ka­da i mi da pe­ca­mo, ote­ža­vao je nje­go­vu kon­tro­lu. Po­sle vi­še od po­la sa­ta bor­be sa ve­trom i ma­glom po­la­ko po­či­njem da se ka­jem što ni­sam sta­vio ve­ći plo­vak. Ali od­jed­nom, na sa­mom kra­ju vi­ra, imam po­ta­pa­nje plov­ka i do­bru ri­bu na šta­pu. Na­kon sa­mo ne­ko­li­ko se­kun­di bor­be, po ka­rak­te­ri­stič­nom »tre­ska­nju« šta­pa za­klju­ču­jem da to mo­žda i ni­je sko­balj već plo­ti­ca, što se ubr­zo po­tvr­đu­je, na mo­je odu­še­vlje­nje, jer va­dim pre­le­pu je­din­ku od oko dva ki­lo­gra­ma. Plo­ti­ca je na ovom de­lu Dri­ne pri­sut­na prak­tič­no isto ko­li­ko i sko­balj, ali se uglav­nom pe­ca u du­bljim vi­ro­vi­ma, pa sam se za­ču­dio što sam je ulo­vio u ta­ko plit­koj vo­di. Po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja, ko­ji me­tar iz­nad me­sta gde sam imao pr­vi tr­zaj do­bi­jam još jed­nu ri­bu, ali sam ovo­ga pu­ta od po­čet­ka bor­be si­gu­ran da je to ona zbog ko­je smo do­šli. Sko­balj slič­ne ve­li­či­ne kao plo­ti­ca po­ku­pio je udi­cu na­mam­če­nu sa tri be­la cr­vi­ća. 

../../Content/blogPhotos/20171009_132334.jpg

Sun­ce po­či­nje da se pro­bi­ja kroz obla­ke i ma­gla se di­že, a pred na­ma se pru­ža pre­lep po­gled, ko­ji je po­red ka­pi­tal­nih ri­ba je­dan od glav­nih raz­lo­ga što vo­lim da do­đem na ovu re­ku. Od­lu­ču­je­mo da do­hra­nju­je­mo po jed­nom ku­glom na sva­kih 20-30 mi­nu­ta, što da­je re­zul­ta­te, jer i Slo­ba i ja od­mah na­kon ba­ca­nja pri­ma­me do­bi­ja­mo još po jed­nog ve­li­kog sko­ba­lja, i to se na­sta­vlja to­kom pre­po­dne­va, ta­ko da sam do 11 sa­ti uhva­tio pet krup­nih ri­ba, ko­je su mi pru­ži­le ve­li­ko za­do­volj­stvo, sna­žno se opi­ru­ći va­đe­nju u br­zoj vo­di.

ALI U JED­NOM MO­MEN­TU pri­me­ću­jem da upr­kos kon­stant­nom hra­nje­nju ri­ba po­či­nje da se iz­ba­cu­je pe­de­se­tak me­ta­ra uz­vod­no, a na­kon dva sa­ta ne­pre­sta­nog za­ba­ci­va­nja bez tr­za­ja bi­lo je sa­svim ja­sno da je iza­šla iz vi­ra i ni­smo uspe­va­li da je vra­ti­mo i po­red upor­nog do­hra­nji­va­nja. To kon­stant­no iz­ba­ci­va­nje ri­be, ko­ja je sa­da već bi­la na vi­še od 100 m uz­vod­no od nas, na pre­li­vu, is­pro­vo­ci­ra­lo me je da po­đem za njom. Uzeo sam štap i oti­šao na taj br­zak, ali sam već po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja shva­tio da je tu ne­mo­gu­će vo­zi­ti plo­vak, pa sam od­u­stao. Vre­me pro­la­zi a de­ša­va­nja i da­lje ne­ma, pa re­ša­vam da ne­što pro­me­nim ka­ko bih pro­bao da vra­tim ri­bu tu gde smo je pre pod­ne do­bi­ja­li. 

../../Content/blogPhotos/20171009_171412.jpg

Od­la­zim do ko­la i uzi­mam hra­nu i ze­mlju, ko­ju sam po­neo ra­ču­na­ju­ći da bi mo­gle za­tre­ba­ti. Me­šam dva ki­lo­gra­ma pri­ma­me Van den Eynde Ri­ver Ace i 4 kg te­ške ze­mlje, u ko­ju do­da­jem cr­vi­će. Pra­vim ku­gle, ali ne­što ma­nje ne­go ina­če, ka­ko bi pra­vi­le što ma­nju bu­ku pri pa­du u plit­ku vo­du. Ba­cam ih pra­vo is­pred se­be, za raz­li­ku od ku­gli sa cr­vi­ći­ma, ko­je sam ba­cao uz­vod­no, a on­da gle­dam na sat i vi­dim da je već če­ti­ri po pod­ne, što zna­či da ne­ko­li­ko sa­ti ni­je bi­lo baš ni­ka­kvih de­ša­va­nja.

NI PR­VO DO­HRA­NJI­VA­NJE sa 3-4 ku­gle ni­je da­lo ni­ka­kav re­zul­tat, pa sam po­sle po­la sa­ta ba­cio još 6-7 tvr­dih ku­gli. Na na­šu ra­dost, ri­ba je na to ko­nač­no od­re­a­go­va­la: br­zo hva­ta­mo dve le­pe plo­ti­ce, za ko­ji­ma od­mah do­la­ze i bor­be­ni sko­ba­lji, što nam mo­men­tal­no vra­ća vo­lju za pe­ca­njem. Uz no­vu do­hra­nu sle­de i no­va zbi­va­nja, jer je sko­balj od­jed­nom po­stao vr­lo ak­ti­van, pa na sva­kih ne­ko­li­ko vo­žnji ima­mo tr­zaj, a s ob­zi­rom na to da se ja­vlja­ju vr­lo krup­ne ri­be, prave »duse«, kako drinski ribolovci kažu (sa­mo je jed­na ima­la 600-700 g, a sve osta­le iz­me­đu 1,5 i 2,5 kg!), za­i­sta uži­va­mo! 

../../Content/blogPhotos/20171009_153354.jpg

Za raz­li­ku od ju­tra, ka­da smo hra­ni­li cr­vi­ći­ma i ri­bu do­bi­ja­li na dnu vi­ra, sa­da smo sko­ro sva de­ša­va­nja ima­li na me­stu pa­da ku­gli na dno. Si­stem sam pla­si­rao uz­vod­no od ku­gli. Ka­da bi do­šao do njih, bla­go sam ga ko­čio, ali ta­ko da te­lo plov­ka ne iza­đe iz vo­de, a ka­da bih pro­šao pre­ko ku­gli, pu­štao sam si­stem da na­sta­vi br­zi­nom to­ka i naj­če­šće sam ta­da i imao tr­zaj. Pe­cao sam sve vre­me sa plov­kom od 6 g, ma­da bih uju­tru mo­žda bo­lje lo­vio sa te­žim (no­si­vo­sti 8 ili 10 g), dok je po pod­ne bio do­vo­ljan i ne­ki od 4 g. Ko­ri­stio sam osnov­ni naj­lon od 0,14 mm i pred­vez od 0,12 mm, sko­ro iste du­ži­ne ko­li­ka je bi­la i du­bi­na na me­stu ri­bo­lo­va, zbog če­ga je bi­lo neo­p­hod­no sva­ki put za­u­sta­vi­ti si­stem ne­po­sred­no pre pa­da u vo­du ka­ko bi se is­pra­vio, jer je to bio je­di­ni na­čin da se pred­vez ne umr­si sa glav­nom stru­nom. Su­za je bi­la iste gra­ma­že kao plo­vak, a tik is­pod nje bi­la je du­pla vir­bla ve­li­či­ne 20. Sa udi­ce Ga­ma­kat­su 3610 u ve­li­či­ni 12 ni­je mi spa­la bu­kval­no ni­jed­na ri­ba. Dan sam za­vr­šio sa ve­li­kim bro­jem upe­ca­nih ri­ba, i ve­ći­nu sam vra­tio, a za­dr­žao sam sa­mo po jed­nog sko­ba­lja i plo­ti­cu, ko­je nam je Raj­ko u svom re­sto­ra­nu Bel­vi maj­stor­ski pri­pre­mio. Kao i uvek po­sle ova­kvog pe­ca­nja, od­mah sam po­čeo da bro­jim da­ne do no­vog nad­mu­dri­va­nja sa ve­li­kim drinskim »no­so­nja­ma«.

../../Content/blogPhotos/20171009_173801.jpg

Da bi bi­lo mo­gu­će do­bro ule­pi­ti cr­vi­će i ri­zlu, ve­o­ma je bit­no da obe kom­po­nen­te bu­du či­ste. Ako sta­vi­mo pre­vi­še ka­men­či­ća, ku­gle ne­će bi­ti kom­pakt­ne, a op­ti­mal­na sra­zme­ra po­sti­že se ta­ko što li­tar cr­vi­ća (što je oko 600 g) po­me­ša­mo sa 300-400 g ri­zle.

Cr­vi­ći se naj­bo­lje za­le­pe ka­da su sa­mi, ali ku­gle bez ka­men­či­ća br­za vo­da ko­tr­lja i br­zo se raz­le­pe, pa je do­da­va­nje ri­zle za pe­ca­nje na re­ci po mom mi­šlje­nju neo­p­hod­no ka­ko bi ku­gla osta­la na me­stu na ko­me je ba­če­na i po­la­ko oslo­ba­đa­la jed­nog po jed­nog cr­vi­ća, što mo­že pri­vu­ći sko­ba­lja čak i ako je sto­ti­nu me­ta­ra niz­vod­no.

Cr­vi­će i ka­men­či­će tre­ba do­bro po­me­ša­ti u što ši­roj po­su­di i za­tim do­da­ti le­pak, pa on­da sve to po­ste­pe­no kva­si­ti po­mo­ću faj­ta­li­ce, či­ju vam upo­tre­bu u ovu svr­hu to­plo pre­po­ru­ču­jem, jer ru­kom ni­ka­da ne mo­že­mo ta­ko le­po i rav­no­mer­no na­pr­ska­ti vo­du, a ako to ne ura­di­mo ka­ko tre­ba, mo­že do­ći do ras­pa­da­nja ku­gli.

../../Content/blogPhotos/20171009_170750.jpg
nazad