Kočenje i vožnja

pisac Pecanje deverike štekom i bolonjezom na reci Tisi
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Novembar 2017

Gotova je još jedna za mene veoma uspešna takmičarska sezona, koja je i ove godine imala veoma gust raspored, zbog koga mi je nažalost, slobodni ribolov mesecima bio u drugom planu. Zato sam rešio da lepe oktobarske daneiskoristim za još neko “netakmičarsko” pecanje štekom,pa da ga odložim do proleća i posvetim se bolonjezu i varaličarcu. Prateci vodostanje, video sam da je Tisa u blagom porastu, posle duže stagnacije, što može veoma dobro da se odrazi na aktivnost pojedinih vrsta ribe. Stoga sam odlučio da sa drugarom iz ekipe Dejanom Rajićem odem baš na tu reku.

../../Content/blogPhotos/eUntitdfdfdfdfled.jpg

Želja nam je, naravno, bila da na vodu dodđemo rano, ali nam zbog raznih poslovnih obaveza to nije poslo za rukom, te smo na nju stigli tek nešto posle 10č. dogovorili smo da napravimo jedan mali eksperiment i testiramo koji je vid ribolova efikasniji na ovoj tekućici, pa sam ja raspakovao štek štap, dok se Deki opredelio za bolonjez od 6m.On se brže raspremio pa je  isondirao teren, nakon čega smo zajedno rešolo da pecamo na dubini od 6m, koliko je bilo na nekih 10m od obale, tako da sam dva završna dela šteka ostavio u futroli.

Uprkos blagom nadolasku voda je bila veoma mirna pa je Dejanvezao sistem sa plovkom od 4g, na kome je napravio raspored olova koji više odgovara nekom pecanju na jezeru. Stavio je suzu od 3g, te ispod nje na razmaku od 5-6cm dodao još desetak malih dramlija, i to tako da su one najveće bile bliže suzi, a one sitnije su završile kod omče. Na taj način bi se mamac u ovoj mirnoj vodi prirodno ponašao baš onako kako voli deverika koju smo i došli da pecamo.

../../Content/blogPhotos/20171026_130742.jpg

Ja sam u prvi mah stavio sistem sa lizalicom od 3g, ali se posle prvog zabačaja isšpostavilo da ta nosivost nije dovoljna. Naime, kada “ukočimo” lizalicu, za šta je ona prvenstveno namenjena, iz vode treba da viri samo njena antena (pod uslovom da smo je predhodno dobro izbaždarili), tj tačno opteretili, što se sa ovom malom gramažom nije desilo, već je iz vode izronilo i telo. To je bio znak da treba da je zamenim istim modelom ali za dva grama veće nosivosti, što se brzo pokazalo kao idealno.

Napravio sam sistem sličan Dejanovom i obojica smo na 25cm duge predveze od najlona debljine 0,12mm vezali udice Gamakatsu, i to 1312f i 1310n u veličinama 15 i 16 na koje smo naizmenično pecali do kraja ribolova (te udice sličnog oblika bile su odgovarajuće za sve mamce koje smo ovog puta koristili, pa nije bilo potrebe za nekim trećim modelom ili veličinom).

../../Content/blogPhotos/20171026_150013.jpg

Zajedno  smo pripremili i primamu a ovog pta smo se opredelili  za domaći Sportfisher Big Breaam i XL Toffe. Pomenutu mešavinu smo obogatili aditivom VDE Caramel a nakon kvašenja smo primamu otežali zemljom i to po jednom kesom teške i lake, zbog traga koji ova druga ostavlja dok propada, a koji zna da dobro utiče na aktivnost deverike. Dodali smo jedan litar crvića (od kojih smo većinu predhodno udavili, kako se ne bi zavukli među kamenje kojim je dno prekriveno), zatim konzervu predhodno usitnjenog šećerca i malo sitno izdribljenog hleba. Napravili smo 7-8 većih kugli, koje smo plasirali pravo ipred sebe, i počeli sa pecanjem.

Kada sam prvi pu zabacio i video da mi plovak previše viri iz vode, pomislio sam da nisam dobro sondirao teren, ali se ispostaavilo da sam pogrešio, tj da je krivac za takvo ponašanje “lizalice” bila lepa deverika od 600,700g koja je mamac uzela pre nego što je stigao na dno. Dejan je samo je samo nekoliko minuta kasnije na bolonjez uhvatio deveriku slične veličine, što je nagovestilo lepo pecanje ribe zbog koga smo došli na ovaj revir, na kom za razliku od nekoh drugih u donjem toku Tise ima malo ribolovaca. Nastavili smo sa dohranom, ali tako što smo na svakih desetak minuta bacali manje kugle od onih kojima smo počeli hranjenje, što se pokazalo  kao veoma dobro. Riba je odlično reagovala na primamu a već posle sat vremena jedinke koje smo dobijali izbacivale su hranu i crve iz usta kada bismo ih uzeli u ruku, što je bio znak da se riba aktivno hrani. 

../../Content/blogPhotos/20171026_150132.jpg

Dejan je najbolje prolazio kada bi blago usporio kretanje plovka kod mesta na koje su pale kugle, dok sam ja lizalicu skroz zaustavljao na kuglama, a trzaj sam najčešće imao kada bih posle dužeg kočenja pustio plovak da krene dalje brzinom toka. Dubinu smo obojica podesili tako da olovna suza bude znatno iznad neravnog dna, a da najsitnije dramlije na kraju sistema i udica dodiruju kamenje. Izvesno je da bi efikasnija varijanta bila da suza bude još bliže dnu ali bi to nosilo veliki rizik od kidanja celog sistema pri zapadanju glavnog otežanja među kamenje pa to nismo ni probali. 

../../Content/blogPhotos/20171026_164928.jpg

Od prvog hranjenja (oko 11č) pa sve do 14č, do kada smo intezivno dohranjivali, obojici nam je dobro islo, s tim da je na bolonjez Dejan imao neku ribu više. Ali kako je vreme odmicalo, riba je sve obazrivije uzimala mamac pa sam do kraja bolje lovio. No, ukupno uzev, obojica smo je fino napecali, a posebno nas je radovalo to što  smo naviše hvaatali deverike i to krupnije za naše uslove, teške od 0,5 do 1kg, među koje se umešao i nekoliko lepih krupatica. Na štapu smo obojica imali i poneko malo šaranče i par tostolobika od 3-4kg. Menjali smo sve mamce i probali ih samostalno ili u raznim kombinacijama: glista i beli crv, više belih crvića i larva komarca (koju smo sačuvali od poslednjeg ovosezonskog takmičenja), ali tri bela crvića zakačena za kraj tela su se ovog puta pokazala kao najbolji mamac. Nadamo se da će nam vremenske prilike dozvoliti da ovako lepo pecanje ponovimo bar još jedno  ove sezone, a većinu riba smo posle slikanja vratili u vodu.

../../Content/blogPhotos/20171026_161608.jpg
../../Content/blogPhotos/20171026_165816.jpg
nazad