Ovde metak, onde džig

pisac Pecanje smuđa na Dunavu, živim mamcima..
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Decembar 2018

U raz­ma­ku od sa­mo ne­de­lju da­na u dva na­vra­ta sam išao na na­šu naj­ve­ću re­ku u po­tra­zi za smu­đem. Pr­vo sam ob­i­šao te­re­ne u oko­li­ni Ko­vi­na, dok sam dru­gi put bio u Ri­to­pe­ku, na de­lu Du­na­va ko­ji znat­no bo­lje po­zna­jem. U oba slu­ča­ja sam se opre­de­lio za pe­ca­nje ži­vim mam­ci­ma, tj. za mu­va­nje na »be­le ke­de­re« (ka­u­gle­re), ali sam no­sio i po­do­sta va­ra­li­ca od me­ke gu­me, iz asor­ti­ma­na raz­li­či­tih pro­iz­vo­đa­ča, za slu­čaj da ri­ba iz ne­kog raz­lo­ga ne bu­de za­in­te­re­so­va­na za me­so ili da uslo­vi bu­du ta­kvi da lak­še lo­ci­ra i ra­di­je na­pa­da plen sa ži­vah­ni­jom vi­bra­ci­jom.

NO KA­KO NA OBA TE­RE­NA IMA do­sta po­to­plje­nog gra­nja i pa­nje­va, znat­no je lak­še pe­ca­ti na ke­de­ra sa udi­com skri­ve­nom u te­lu ne­go na tvi­ster ili šed mon­ti­ran na džig udi­cu či­ji je vrh ot­kri­ven (tj. vi­ri iz te­la va­ra­li­ce), jer to u gra­nju i pa­nje­vi­ma do­no­si vr­lo če­sta ka­če­nja. Opre­de­lio sam se za dva si­ste­ma ko­ja naj­če­šće ko­ri­stim. Pr­vi je sa tzv. me­tak olo­vom, te­ži­ne od 15 do 30 g, ko­je sam sva­ki čas me­njao, u za­vi­sno­sti od ja­či­ne to­ka na sva­kom kon­kret­nom me­stu. 

../../Content/blogPhotos/20171122_111424.jpg

Taj si­stem pra­vim ta­ko što za kraj upre­de­ne stru­ne Cli­max MIG 8, de­blji­ne 0,16 mm, ve­žem oko me­tar dug ko­mad monofila Col­mic Spray Leader, de­blji­ne 0,40 mm, na ko­ji na­vu­čem olo­vo ta­ko da bu­de okre­nu­to špi­ca­stim kra­jem ka šta­pu, a po­tom ve­žem vr­ti­li­cu, za či­ji do­nji kraj fik­si­ram oko 30 cm dug ko­mad flu­o­ro­kar­bo­na, preč­ni­ka 0,30 mm, za ko­ji pak ve­zu­jem jed­no­kra­ku udi­cu. Ka­ko od ka­rak­te­ri­sti­ka i kva­li­te­ta po­to­nje u ova­kvom ri­bo­lo­vu pre­sud­no za­vi­si da li će­mo iz­va­di­ti ri­bu ili ne, nje­nom iz­bo­ru po­sve­ću­jem mno­go pa­žnje, a naj­če­šće pe­cam na ne­ke od Eagle Claw i Ga­ma­kat­su mo­de­la, ko­ji su mi se od­lič­no po­ka­za­li. Ko­ju ću udi­cu u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji ko­ri­sti­ti od­re­đu­jem pre­ma od­li­ka­ma šta­pa ko­jim pe­cam, a sko­ro uvek no­sim dva va­ra­li­čar­ca raz­li­či­te sna­ge.

Ka­da lo­vim šta­pom ma­nje te­ži­ne ba­ca­nja, uglav­nom po­se­žem za udi­com Ga­ma­kat­su 5013F, ko­ja je ve­o­ma oštra, pa pro­bi­ja usta ri­be i za­ka­či je i bez si­lo­vi­te kon­tre, zbog če­ga se za taj mo­del od­lu­ču­jem i ka­da na sta­ja­ći­ca­ma ju­rim smu­đa uz upo­tre­bu vr­lo ose­tlji­vih šta­po­va. Ma­na ove udi­ce je što se de­ša­va da po­pu­sti, tj. bla­go otvo­ri pod ve­ćim op­te­re­će­njem (npr. to­kom va­đe­nja krup­ni­je ri­be iz ja­ke i du­bo­ke vo­de), što za po­sle­di­cu mo­že ima­ti spa­da­nje lo­vi­ne.

../../Content/blogPhotos/rrerettz.jpg

Za­to on­da ka­da pro­ce­nim da po­sto­je šan­se da se to de­si ko­ri­stim ja­či štap (ovog pu­ta to je bio Qu­an­tum Smo­ke od 2,4 m, te­ži­ne ba­ca­nja 45 g) i znat­no ja­ču udi­cu istog pro­iz­vo­đa­ča – Ga­ma­kat­su Worm 36, ve­li­či­ne 3/0. Po­vre­me­no sam ke­de­ra ka­čio i na dru­gi si­stem ko­ji ko­ri­stim u ova­kvim pri­li­ka­ma, tj. na džig udi­cu sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom i du­gim vra­tom, či­ji sam vrh sa­kri­vao u te­lu ke­de­ra.

PO­ZNA­VA­NJE TE­RE­NA UMNO­GO­ME olak­ša­va ri­bo­lov smu­đa, a ni drug ko­ji je išao sa mnom ni ja na Du­na­vu kod Ko­vi­na ni­smo ra­ni­je pe­ca­li, pa nam je pre­o­sta­lo da se oslo­ni­mo na in­stinkt i da tra­ži­mo me­sta sa ve­ćom du­bi­nom, na ko­ji­ma, pri tom, po mo­guć­stvu, iz vo­de vi­ri ne­ka pre­pre­ka, ko­ja uka­zu­je da bi tu ri­ba mo­gla da se mu­va. Za­u­sta­vlja­li smo se na svim po­zi­ci­ja­ma ko­je su nam de­lo­va­le iz­gled­no, uklju­ču­ju­ći i one na ko­ji­ma vo­da »ku­va«, što zna­či da se du­bi­na na­glo me­nja, tj. da pod vo­dom po­sto­ji ne­ka ve­ća struk­tu­ra, gde se ri­ba sko­ro uvek za­dr­ža­va. Po­što je Du­nav no­sio gra­nje, a na­ža­lost i ra­zno sme­će, bi­lo je oči­gled­no da na­do­la­zi, pa smo uglav­nom na­sto­ja­li da se ne uda­lja­va­mo pre­vi­še od oba­le, jer iz is­ku­stva zna­mo da joj i be­la ri­ba i smuđ pri­la­ze u pe­ri­o­di­ma po­ra­sta. 

../../Content/blogPhotos/erere.jpg

U ova dva iz­la­ska uhva­tio sam pre­ko 15 ri­ba te­ških od 500 g pa do pre­ko 3 kg, ali to ni­je išlo ni br­zo ni la­ko, već je tra­ži­lo mno­go tru­da i me­nja­nja me­sta. No bu­du­ći da i ina­če smu­đa ta­ko pe­ca­mo, ni­je nam bi­lo te­ško da se sva­ki čas pre­me­šta­mo. Kad se sve sa­be­re, za dva ri­bo­lov­na da­na si­gur­no smo pro­me­ni­li pre­ko 20 po­zi­ci­ja. Du­že smo se za­dr­ža­va­li na oni­ma na ko­ji­ma ima vi­še kr­ša na dnu i na nji­ma smo po pra­vi­lu ima­li po ne­ko­li­ko uda­ra­ca, dok smo na »ma­lim me­sti­ma«, na ko­ji­ma po­sto­je sa­mo jed­na ste­na ili panj pod vo­dom, uglav­nom do­bi­ja­li po jed­nu ri­bu. Ali pri­met­no je bi­lo i to da ta­mo gde bi se ja­vi­lo ne­ko­li­ko ma­lih smu­đe­va ni­je uda­rao ni­je­dan ve­ći, već bi se ni­za­le, kao na te­ku­ćoj tra­ci, sit­ni­je je­din­ke iste ve­li­či­ne. Ve­ći­nu krup­ni­jih ri­ba do­bi­ja­li smo pak u pr­vom za­ba­ča­ju na­kon pre­me­šta­nja. 

../../Content/blogPhotos/20171122_155150.jpg

DO­STA RI­BO­LO­VA­CA IZ­BE­GA­VA te­re­ne sa pre­pre­ka­ma a ja baš ta­kve naj­vi­še vo­lim. Već po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja stek­nem pri­bli­žnu sli­ku o kon­fi­gu­ra­ci­ji i pret­po­sta­vim gde bi ri­ba mo­gla da bu­de, pa ako mi se me­sto uči­ni iz­gled­nim, ba­cam tu još ne­ko vre­me, a uko­li­ko udar­ci iz­o­sta­nu ili pro­ce­nim da po­zi­ci­ja ne­ma ne­ki po­ten­ci­jal – idem da­lje. Ri­ba se mo­že ja­vi­ti i is­pred pre­pre­ke (gle­da­no iz prav­ca čam­ca), ali i iza nje, pa je va­žno da bu­de­mo mak­si­mal­no kon­cen­tri­sa­ni čim joj se pri­bli­ži­mo. Za­bri­nja­va­ju­će je da ni je­dan ni dru­gi te­ren, ko­li­ko smo ču­li od ko­le­ga ko­je smo sre­ta­li, ri­bo­ču­va­ri ne obi­la­ze, pa se mo­že bez pre­te­ri­va­nja re­ći da od Ve­li­kog Se­la do Ra­ma na Du­na­vu vla­da ja­va­šluk. Iz­me­đu osta­log, usred be­la da­na, kao da ne po­sto­ji­mo, po­red nas su čam­ci­ma pro­la­zi­li lju­di ko­ji, u po­tra­zi za smu­đem (tre­nut­no naj­sku­pljom ri­bom iz na­ših otvo­re­nih vo­da), mre­že ve­zu­ju za oba­lu (što ni­je do­zvo­lje­no – mo­ra­le bi bi­ti na naj­ma­nje 30 m od nje). No ja sam i po­red to­ga što smo vi­de­li, a što mi je osta­vi­lo go­rak ukus u usti­ma, ve­ći­nu upe­ca­nih smu­đe­va vra­tio u Du­nav, sa na­dom da će se ne­što u ga­zdo­va­nju na­šim vo­da­ma ko­nač­no pro­me­ni­ti pre ne­go što bu­de pre­ka­sno i da će bar deo tih ri­ba us­pe­ti da se još ko­ji put iz­mre­sti i obo­ga­ti po­tom­stvom na­šu naj­ve­ću re­ku.

../../Content/blogPhotos/20171122_111427.jpg

Pred­no­sti od­mak­nu­tog olo­va: Si­stem sa »met­kom« i sa džig gla­vom de­lu­ju slič­no, ali su u prak­si pot­pu­no raz­li­či­ti. Ma ko­ji da ko­ri­sti­mo, ve­o­ma je bit­no da te­ži­nu ute­ga pri­la­go­di­mo du­bi­ni i sna­zi to­ka, ali je u lo­vu pre­tra­ži­va­njem te­re­na si­stem sa olo­vom od­mak­nu­tim od udi­ce sa ke­de­rom u pred­no­sti nad onim sa ri­bi­com oka­če­nom na ote­ža­nu džig udi­cu. Na­i­me, ako nam je uteg iste te­ži­ne na oba si­ste­ma, on će to­nu­ti prak­tič­no jed­na­kom br­zi­nom, ali će ke­der na udi­ci ko­ja je od­mak­nu­ta tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra i neo­te­ža­na pro­pa­da­ti ma­lo spo­ri­je, što smu­đu mo­že de­lo­va­ti pri­rod­no, dok ke­de­ra na džig udi­ci sa pre­te­škom gla­vom za kon­kret­no me­sto, ko­ji to­ne po­put ka­me­na, ume da ig­no­ri­še. Osim to­ga, kroz gu­sto po­to­plje­no gra­nje si­stem sa olo­vom u ob­li­ku met­ka po­sta­vlje­nim ma­lo is­pred mam­ca i udi­ce pro­la­zi uz znat­no ma­nje za­pi­nja­nja od onog sa ote­ža­nom džig udi­com. A još jed­na pred­nost »me­tak si­ste­ma« je u to­me što ri­bu ko­ja uzme ke­de­ra na udi­ci skri­ve­noj u mam­cu mo­že­mo slo­bod­no pu­sti­ti da du­že gu­ta, što obez­be­đu­je si­gur­ni­je ka­če­nje. Ka­da je ke­der na dži­gu, mo­ra­mo od­mah kon­tri­ra­ti, jer u su­prot­nom smuđ ume da is­plju­ne ma­mac istog tre­nut­ka ka­da ose­ti ne­što ne­pri­rod­no, tj. džig gla­vu.

../../Content/blogPhotos/20171112_154645.jpg

Pra­vi­lo da smuđ naj­bo­lje ra­di u zo­ru i su­mrak u ova dva iz­la­ska se ni­je po­tvr­di­lo. Iako smo oba pu­ta bi­li na Du­na­vu vr­lo ra­no, pr­ve ve­će ri­be ja­vi­le su se tek oko 10 sa­ti.

 

../../Content/blogPhotos/20171112_143313.jpg
nazad