Svaka vožnja - dešavanje

pisac Pecanje plotice bonjez tehnikom na reci Savi kod Obrenovca
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Septembar 2018

Plo­ti­cu, jed­nu od mo­jih omi­lje­nih ri­ba, ne­mam pri­li­ku če­sto da pe­cam a da pri to­me ne mo­ram da pre­đem po­ve­li­ku ki­lo­me­tra­žu. Za­to se ni­sam ni tre­nut­ka pre­mi­šljao ka­da me je dru­gar Ni­ko­la Ra­du­lo­vić po­zvao da je lo­vi­mo na Sa­vi kod Obre­nov­ca.

Ka­ko smo obo­ji­ca tog da­na ima­li po­slov­nih oba­ve­za, na vo­du ni­smo iza­šli ra­nom zo­rom, već po­sle pod­ne, ka­da smo za­vr­ši­li sve ono što smo mo­ra­li. Ni­ko­la je pred­lo­žio da pe­ca­mo iz čam­ca, po­što je imao in­for­ma­ci­ju da se ri­ba ja­vlja ma­lo da­lje, pa smo ta­ko i ura­di­li, usi­driv­ši se na ne­kih še­zde­set me­ta­ra od oba­le. Za­ni­mlji­vo da je na ovom de­lu Sa­ve du­bi­na ve­ća bli­že oba­li, pa smo pro­na­šli me­sto na pre­la­zu iz du­bi­ne ka pli­ćem de­lu, gde je vi­si­na vo­de­nog stu­ba iz­no­si­la oko pet me­ta­ra, što je ide­al­no za vo­žnju plov­ka bo­lo­nje­zi­ma du­gim šest me­ta­ra, ka­kve smo i ko­ri­sti­li.

../../Content/blogPhotos/39962117_10217042369034250_5656600189440360448_n.jpg

DA BI­SMO IMA­LI ŠTO bo­lju sli­ku gde vo­zi­mo plo­vak, ba­ci­li smo mre­ža­sti naj­lon­ski džak u ko­ji smo sta­vi­li dve vek­ne sta­rog hle­ba, a od­mah po­red to­ga za po­če­tak smo ba­ci­li i pet-šest ku­gli pret­hod­no pri­pre­mlje­ne pri­ma­me. Ni­dža mi je spo­me­nuo da se plo­ti­ca, ko­ja ov­de ina­če ni­je pre­o­vla­đu­ju­ća vr­sta, po­sled­njih da­na baš če­sto ja­vlja­la, pa sam od­lu­čio da za­me­šam kom­bi­na­ci­ju hra­na ko­je su mi se od­lič­no po­ka­za­le u lo­vu na ovu ri­bu. Sen­sas Gros Gar­dons je pre­vas­hod­no na­me­njen pe­ca­nju bo­dor­ke, ali je od­lič­na sme­sa i za plo­ti­cu. Po­što sam uvi­deo da je tok ve­o­ma jak, pret­po­sta­vio sam da će nam tre­ba­ti do­sta pri­ma­me, pa sam ovu ve­o­ma kva­li­tet­nu hra­nu raz­bla­žio sa tri ki­lo­gra­ma jed­ne od jef­ti­ni­jih do­ma­ćih pri­ma­ma i sa još če­ti­ri ki­lo­gra­ma te­ške ze­mlje, a on­da sam ce­loj toj sme­si do­dao i 0,7 l mr­tvih (uda­vlje­nih) cr­vi­ća, 0,3 l ži­vih, po­la ki­lo­gra­ma ku­ru­ru­za še­ćer­ca i ma­lo pre­zle u bo­ji. Ovu sme­su sam na­mer­no pre­vla­žio ka­ko bih for­mi­rao što tvr­đe ku­gle, a pre ne­go što ću sva­ku od njih ob­li­ko­va­ti ru­ke sam kva­sio u vo­di ka­ko bih i ta­ko ku­gle do­dat­no oja­čao, sve to sa ci­ljem da se one što du­že za­dr­že na me­stu gde ih bu­de­mo pla­si­ra­li.

../../Content/blogPhotos/39956168_10217042379234505_6370727021676331008_n.jpg

ZA­BA­CI­VA­LI SMO MA­LO iz­nad dža­ka, tj. ku­gli, da bi se plo­vak is­pra­vio do hra­nje­nog me­sta i da bi ma­mac što pri­rod­ni­je pro­šao po­red nje­ga. Po­sle sa­mo ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja su ri­be po­če­le da se ja­vlja­ju – bi­le su to ma­le mre­ne (ko­je su se uobi­ča­je­no do­bro bo­ri­le za svo­ju ve­li­či­nu) i le­pe no­sa­re, ali smo obo­ji­ca že­le­li da pre­va­ri­mo ne­ku plo­ti­cu, pa smo ma­lo po­sle po­čet­nog hra­nje­nja do­dat­no na­hra­ni­li me­sto, sa još ne­ko­li­ko tvr­dih ku­gli pri­ma­me, na­da­ju­ći se toj ri­bi. To je i do­ne­lo re­zul­tat. Po­sle dru­ge do­hra­ne po­če­le su da se ja­vlja­ju le­pe plo­ti­ce, pa se vi­še ni­smo bri­nu­li oko to­ga da li smo do­bro oda­bra­li pri­ma­mu i na­čin pla­si­ra­nja.

../../Content/blogPhotos/39963725_10217042405395159_6387698889889153024_n.jpg

PO­SLE SAT VRE­ME­NA od pr­vog hra­nje­nja pri­ma­mi­li smo to­li­ko ri­be da smo go­to­vo u sva­koj vo­žnji plov­ka ima­li ne­ko de­ša­va­nje, pa je ovaj na br­zi­nu or­ga­ni­zo­va­ni ri­bo­lov po­stao ve­o­ma lep i uz­bu­dljiv. Da je ri­ba do­šla tu zbog pri­ma­me i hle­ba u dža­ku, go­vo­ri či­nje­ni­ca da bu­kval­no ni­šta ni­smo upe­ca­li uz­vod­no od hra­nje­nog me­sta, a ri­be su se naj­če­šće ja­vlja­le sa­mo ko­ji me­tar is­pod hra­ne, ma­da smo ih do­bi­ja­li i ka­da bi­smo plo­vak pu­sti­li niz­vod­no, čak i dva­de­se­tak me­ta­ra.

../../Content/blogPhotos/40007583_10217042369634265_8084497828379885568_n.jpg

DO­MI­NANT­NA NO­SA­RA SA po­čet­ka se iz­gu­bi­la, pa su oko hra­ne i niz­vod­no osta­le sa­mo plo­ti­ce i znat­no ma­lo­broj­ni­je mre­ne, a ka­ko te dve vr­ste pot­pu­no raz­li­či­to uzi­ma­ju ma­mac i pru­ža­ju dru­ga­či­ji ot­por, mo­gu­će je i znat­no pre va­đe­nja sa si­gur­no­šću po­go­di­ti ko­ja je ri­ba na udi­ci. U mno­gim slu­ča­je­vi­ma plo­vak bi sa­mo ma­lo po­to­nuo i na­sta­vio da ide br­zi­nom to­ka – na­kon što bi­smo na to re­a­go­va­li kon­trom, na šta­pu smo ima­li plo­ti­cu, za ko­ju ne bi­smo ni zna­li da je uze­la ma­mac da plo­vak ni­je do­bro iz­ba­žda­ren. Mre­ne su uzi­ma­le ve­o­ma agre­siv­no, i to uglav­nom bli­že hra­ni­li­štu.

Ri­be je bi­lo do­sta, pa ni­smo mno­go eks­pe­ri­men­ti­sa­li sa na­či­nom vo­žnje, već smo pe­ca­li ta­ko da vo­di­mo plo­vak br­zi­nom to­ka, uz po­ne­ko bla­go ko­če­nje i po­tom pu­šta­nje, ka­da bi se uglav­nom i de­sio tr­zaj.

../../Content/blogPhotos/39952062_10217042373514362_7035236239930294272_n.jpg

NAJ­BO­LJI MA­MAC SU bi­la tri cr­vi­ća, ali su se do­bro po­ka­za­li i sam še­će­rac i še­ce­rac u kom­bi­na­ci­ji sa jed­nim cr­vi­ćem. Za­ni­mlji­vo je da smo u pe­ri­o­di­ma ka­da je do­mi­ni­ra­la sit­na mre­na na udi­cu sta­vlja­li čist še­će­rac ka­ko bi­smo je iz­be­gli, a ona je na na­še iz­ne­na­đe­nje taj ma­mac, ko­ji joj ina­če ni­je omi­ljen, je­la pod­jed­na­ko ra­do kao i cr­vi­će.

../../Content/blogPhotos/40023712_10217042406235180_400089728474415104_n.jpg

Ovo krat­ko pe­ca­nje do­ne­lo nam je ve­li­ku ko­li­či­nu ri­be. Naj­vi­še je bi­lo plo­ti­ca te­ških od 200 do 800 g, a osta­tak ulo­va či­ni­le su mre­ni­ce od 200-300 g i po­ko­ja no­sa­ra od 400-500 g. Vre­me je pro­le­te­lo br­zo, pa za­to pla­ni­ra­mo da na Sa­vu  usko­ro po­no­vo do­đe­mo, sa na­dom da će nas ona opet na­gra­di­ti. A da bi bi­lo ta­ko, po­sle sli­ka­nja smo sve ri­be, od pr­ve do po­sled­nje, vra­ti­li u vo­du.

../../Content/blogPhotos/40022347_10217042406475186_7406039475471515648_n.jpg
nazad