Odvlačenje kedera, privlačenje plotica

pisac Pecanje bele ribe vožnjom plovka na Dunavu kod Novog Sada
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Oktobar 2018

U No­vi Sad go­di­na­ma če­sto idem ra­di ri­bo­lo­va, ali sko­ro is­klju­či­vo da bih pe­cao na plo­vak, i to na tak­mi­če­nji­ma ra­znih ran­go­va, od pri­ja­telj­skih ku­po­va pa sve do dr­žav­ne li­ge i li­ge za iz­bor re­pre­zen­ta­ci­je, naj­če­šće na ka­na­lu Du­nav–Ti­sa–Du­nav. Sa­mo tak­mi­ča­ri zna­ju da u tom pe­ca­nju ne­ma baš mno­go uži­va­nja, već se ne­pre­kid­no ra­di i gle­da na što­pe­ri­cu ka­ko bi se mak­si­mal­no is­ko­ri­stio sva­ki mi­nut od če­ti­ri sa­ta, ko­li­ko nad­me­ta­nje tra­je. Za­to sam se ob­ra­do­vao ka­da mi se uka­za­la pri­li­ka da u ne­de­lju 5. av­gu­sta skok­nem do No­vog Sa­da, ali sa­da na Du­nav, ne no­se­ći tak­mi­čar­sku opre­mu ne­go sa­mo je­dan bo­lo­njez, ko­jim ću sa de­sne oba­le re­ke, is­pod Pe­tro­va­ra­din­ske tvr­đa­ve, lo­vi­ti be­lu ri­bu.

../../Content/blogPhotos/38757425_10216916363844199_1611980653019004928_o.jpg

TAJ TE­REN JE PO­PU­LA­RAN me­đu no­vo­sad­skim ri­bo­lov­ci­ma, ko­ji tu to­kom ve­li­kog de­la go­di­ne (uvek ka­da vo­do­staj to do­zvo­lja­va) pe­ca­ju sko­ba­lja i dru­ge ci­pri­ni­de iz gru­pe be­le ri­be, pa se ni­sam ni­ma­lo iz­ne­na­dio ka­da sam vi­deo da se i ovog ju­tra po oba­li već bi­lo ras­po­re­di­lo po­do­sta ko­le­ga. Ipak, po­sle kra­će po­tra­ge na­i­šao sam na me­sto ko­je je de­lo­va­lo do­bro i za du­že vo­žnje plov­ka, pa sam se tu i ra­spre­mio. Na­kon ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja, uvi­dev­ši da je du­bi­na ve­o­ma ma­la, oko 1,5 m na dva­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, ali go­to­vo ista i de­se­tak me­ta­ra da­lje, re­šio sam da pe­cam i hra­nim u toj pr­voj li­ni­ji

../../Content/blogPhotos/38705730_10216916364564217_9014693878183231488_n.jpg

Za ovu pri­li­ku za­me­šao sam po je­dan ki­lo­gram Van den Eynde hra­na He­avy Spe­cial i Ri­ver Ace, a za­tim u tu već na­vla­že­nu pri­ma­mu do­dao 3 kg te­ške ze­mlje, pre­zlu u bo­ji i cr­vi­će. U star­tu sam ba­cio 5-6 ku­gli, i to ma­lo niz­vod­no, ka­ko bih mo­gao da plo­vak le­po »uve­dem u hra­nu«. Ri­ba je od­mah po­če­la da se ja­vlja, pa sam za krat­ko vre­me upe­cao sko­ba­lja, prot­fi­ša, a on­da, na mo­je iz­na­đe­nje, i plo­ti­cu – sve to na sa­mo par me­ta­ra od me­sta gde su ku­gle pa­le. Po­što sam uhva­tio još jed­nu ri­bu, na­sta­je kra­ća pa­u­za, ko­ja se pre­ki­da od­mah na­kon što sam do­hra­nio sa još ne­ko­li­ko ma­njih ku­gli pri­ma­me, u ko­je sam uba­cio cr­vi­će.

../../Content/blogPhotos/38665123_10216916364924226_2270725745988861952_n.jpg

VE­O­MA BR­ZA VO­DA i ve­ro­vat­no ve­ća ja­ta ri­ba ve­o­ma br­zo ras­tu­re pri­ma­mu, pa je bi­lo neo­p­hod­no če­sto do­hra­nji­va­ti, što me­ni ni­ka­da ni­je te­ško. Šta­vi­še, naj­vi­še i vo­lim baš ta­kva pe­ca­nja, ka­da pri­me­tim da ri­ba od­lič­no re­a­gu­je na pri­ma­mu. Za­to sam sve če­šće do­hra­nji­vao, a ri­ba je sve bo­lje ra­di­la. No zbog ve­će ko­li­či­ne ba­če­ne hra­ne ja­vio se pro­blem sa ke­de­ri­ma (ka­u­gle­ri­ma), jer se na me­stu gde su pa­da­le ku­gle sku­pi­lo ve­li­ko ja­to tih ri­ba, ko­je su u sva­koj mo­joj vo­žnji uspe­va­le da ošte­te ma­mac ili da mi da­ju la­žni tr­zaj. Ka­da sam uvi­deo da ne mo­gu da upe­cam ni­šta osim njih, a bi­lo je ja­sno da bez pri­ma­me ne­ću upe­ca­ti ni dru­gu ri­bu, pri­me­nio sam ne­što što če­sto ra­di­mo na tak­mi­če­nji­ma – skla­nja­nje ke­de­ra sa me­sta pe­ca­nja. U dru­gu kan­tu za­me­šao sam ma­lo ras­tre­si­te pri­ma­me i uba­cio ma­lo cr­vi­ća, pa sam to ba­cao niz­vod­no od se­be i bli­že oba­li. Za sa­mo de­se­tak mi­nu­ta, svi ke­de­ri su pri­šli na tu pri­ma­mu i vi­še me ni­su ome­ta­li na glav­noj po­zi­ci­ji.

../../Content/blogPhotos/38689534_10216916365804248_7509787197940170752_n.jpg

U na­stav­ku, osim tvr­dih ku­gli ko­je sam ba­cao za krup­nu ri­bu, uz oba­lu sam če­sto pla­si­rao i tu ras­tre­si­tu hra­nu za ke­de­re, ka­ko bi je se oni sve vre­me dr­ža­li, što mi je u pot­pu­no­sti us­pe­lo. Jed­no­sta­van si­stem za vo­žnju, sa plov­kom od 5 g, ko­ji sam op­te­re­tio olov­nom »su­zom« od 4 g, du­plom vr­ti­li­com i sa ne­ko­li­ko ma­njih dra­mli­ja, ne bi li iz vo­de vi­ri­la sa­mo an­te­na, i ovo­ga pu­ta se po­ka­zao kao do­bi­tan. Udi­ce Col­mic MR 200 u ve­li­či­ni 14, ko­je sam ve­zi­vao na 40-50 cm dug pred­vez od mo­no­fi­la de­blji­ne 0,125 mm, bi­le su ide­al­ne za tri be­la cr­vi­ća, što je ovog pu­ta bio naj­bo­lji ma­mac od ne­ko­li­ko ko­je sam is­pro­bao.

../../Content/blogPhotos/38698906_10216916365244234_3941292712157773824_n.jpg

Bit­no je bi­lo da se pred­vez i udi­ca sve vre­me vu­ku po dnu, a da vr­ti­li­ca i olov­na su­za bu­du ko­ji cen­ti­me­tar iz­nad nje­ga. A po­što dno ni­je ide­al­no rav­no, na me­sti­ma gde plo­vak poč­ne da »ko­či« tre­ba ga sa­mo krat­ko za­dr­ža­ti šta­pom da ga vo­da po­no­vo is­pra­vi i po­tom na­sta­vi­ti sa vo­žnjom. Zbog ma­le du­bi­ne bo­lo­njez od pet me­ta­ra je bio sa­svim do­vo­ljan za ovo pe­ca­nje.

../../Content/blogPhotos/38768508_10216916365524241_4862787407327526912_n.jpg

OTKAD SAM STI­GAO na vo­du, pa sve do 11 č, do ka­da sam pe­cao, ri­bo­lov je bio di­na­mi­čan, sa mno­go de­ša­va­nja. Uz stal­nu do­hra­nu, ri­ba je sko­ro sve vre­me bi­la is­pred me­ne, pa je pre­o­sta­ja­lo sa­mo da do­bro po­de­sim pri­bor i da ma­mac što pri­rod­ni­je pla­si­ram, u če­mu sam i us­peo. Ra­zno­vr­stan ulov či­ni­le su plo­ti­ce te­ške od 300 g do 1 kg, prot­fi­ši od 400-500 g, par sko­ba­lja i de­ve­ri­ka, te je­dan ma­nji tol­sto­lo­bik. Naj­kra­će re­če­no, bi­lo je ovo vr­lo le­po pe­ca­nje, ko­je usko­ro pla­ni­ram da po­no­vim.

../../Content/blogPhotos/38758296_10216916366284260_7099445897926279168_n.jpg
nazad