Na hrani i malo niže

pisac Bolonjezom na Drini
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Oktobar 2018

Pro­te­klih go­di­na, po­čet­kom je­se­ni, pre ve­li­kih za­hla­đe­nja, u vi­še sam na­vra­ta do­bro pro­la­zio u lo­vu sko­ba­lja, mre­ne i plo­ti­ce na Dri­ni, na te­re­ni­ma u oko­li­ni Ma­log Zvor­ni­ka. Za­to sam re­šio da je­dan lep ok­to­bar­ski dan is­ko­ri­stim da po­no­vo pe­cam na tom de­lu re­ke, i to, na­rav­no, bo­lo­nje­zom i teh­ni­kom vo­žnje plov­ka.

Ne­pred­vi­di­vu Dri­nu ni­je la­ko »či­ta­ti«, pa sam na­pra­vio gre­šku u star­tu, pri oda­bi­ru me­sta. Pri­me­tio sam, na­i­me, da je tok ne­što spo­ri­ji ne­go što tre­ba da bu­de, ali sam ipak na­hra­nio ri­bu na toj po­zi­ci­ji, u na­di da će vo­da ubr­zo po­če­ti da na­do­la­zi, što se pret­hod­nih da­na de­ša­va­lo u ju­tar­njim ča­so­vi­ma. To bi do­ve­lo do ubr­za­va­nja to­ka, a sa­mim tim bi i me­sto bi­lo bo­lje i za­ni­mlji­vi­je za pe­ca­nje. Na hra­ni sam u sko­ro sva­kom za­ba­ča­ju imao ri­bu, ali to su bi­le ve­o­ma sit­ne plo­ti­ce, ma­nje od 100 g, ko­jih je u toj spo­roj vo­di bi­lo u ve­li­kom bro­ju.

../../Content/blogPhotos/43592884_10217417507052466_3734139279761211392_n.jpg

BI­LO JE VI­ŠE NE­GO OČI­GLED­NO da mo­ram da ri­zi­ku­jem, pa sam od­lu­čio da pro­me­nim po­zi­ci­ju i odem na ne­ku sa br­žim to­kom, iako sam znao da na ta­kvoj ve­ro­vat­no ne­ću mo­ći da pe­cam ako vo­da na­glo na­do­đe. Na no­vom me­stu, na­rav­no, mo­rao sam da ra­dim sve iz­no­va.

Naj­pre sam ba­cio pet ve­li­kih ku­gli pri­ma­me. U njoj je do­mi­ni­ra­la te­ška ze­mlja, u ko­ju sam do­dao ma­lo krup­ne pre­zle u bo­ji i ma­lo za­le­đe­nih cr­vi­ća (jer bi ži­vi pre­br­zo ras­tu­ra­li ku­gle). Hra­nu sam na­mer­no pre­te­ra­no na­vla­žio, a i ru­ke sam do­dat­no kva­sio pri­li­kom sti­ska­nja ku­gli da bi se one ota­pa­le što je mo­gu­će spo­ri­je. Jed­nu ta­kvu ku­glu ba­cio sam pra­vo is­pred se­be, na sa­mo par me­ta­ra od oba­le, gde sam je le­po vi­deo, a gde je vo­da go­to­vo du­plo spo­ri­ja ne­go na me­stu na ko­me sam pla­ni­rao da vo­dim plo­vak, i utvr­dio sam da se to­tal­no ras­tvo­ri­la za tri­de­se­tak mi­nu­ta. To je zna­či­lo da za nje­no ras­tva­ra­nje u zo­ni pe­ca­nja tre­ba oko 20 mi­nu­ta, pa sam sve vre­me pe­ca­nja na­sto­jao da tim tem­pom i do­hra­nju­jem.

../../Content/blogPhotos/43610592_10217417507372474_3039304938107699200_n.jpg

Po­red ku­gli pri­ma­me ba­cio sam i jed­nu ku­glu le­plje­nih cr­vi­ća do­dat­no ote­ža­nih sit­nom ri­zlom. Tri ki­lo­gra­ma ri­zle, ve­li­či­ne od 2 do 4 mm, pret­hod­no sam dva pu­ta oprao i oce­dio na si­tu. Za­tim sam u nju do­dao 1,5 l či­stih (»ne­raz­bi­je­nih«) cr­vi­ća, a on­da sam sve to me­šao isto­dob­no do­da­ju­ći le­pak za cr­ve. Osta­vio sam ma­su da od­sto­ji tri­de­se­tak mi­nu­ta, ali sam pre for­mi­ra­nja ku­gli ru­ke mo­rao da te­melj­no obri­šem i osu­šim ka­ko se cr­vi i ri­zla ne bi le­pi­li za dla­no­ve (do­dat­no po­ma­že ako su­ve ru­ke uva­lja­mo u obič­no pše­nič­no bra­šno).

../../Content/blogPhotos/43546319_10217417509772534_3157503005029302272_n.jpg

PLA­NI­RAO SAM DA DO KRA­JA ri­bo­lo­va na sva­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta ba­cim po jed­nu ku­glu pri­ma­me, a po­sle sva­ke tre­će ku­gle i jed­nu sa ri­zlom i le­plje­nim cr­vi­ći­ma. Tak­ti­ka sa do­hra­nom je uro­di­la plo­dom, pa je ri­ba po­če­la da se ja­vlja već po­sle sat vre­me­na. Pr­ve ri­be bi­li su sko­ba­lji od 600700 g, ko­je sam do­bi­jao baš na me­stu gde su ku­gle pa­le. Do­bar start je na­ja­vio uspe­šno pe­ca­nje, ali u na­stav­ku ri­ba ni­je ra­di­la u skla­du sa mo­jim oče­ki­va­nji­ma, pa sam re­šio da po­ja­čam ri­tam hra­nje­nja, ba­ca­ju­ći na 20 mi­nu­ta po dve ku­gle hra­ne, a po­sle sva­ke dru­ge ta­kve do­hra­ne i po jed­nu ku­glu le­plje­nih cr­va. To je ak­ti­vi­ra­lo ri­bu, ali pe­ca­nje još uvek ni­je bi­lo ona­kvog in­ten­zi­te­ta ka­kav sam pri­želj­ki­vao, jer su se po je­dan sko­balj ili plo­ti­ca ja­vlja­li ot­pri­li­ke na sva­kih tri­de­se­tak mi­nu­ta. Ka­ko je već bi­lo pro­šlo pod­ne, bio sam si­gu­ran da tog da­na vo­da ne­će na­do­la­zi­ti, pa sam upor­no hra­nio in­ten­ziv­nim tem­pom, što se is­pla­ti­lo, jer je dru­gi deo da­na pro­te­kao sa znat­no vi­še ak­ci­je ne­go nje­go­va pr­va po­lo­vi­na.

../../Content/blogPhotos/43698419_10217417507892487_4233266135128080384_n.jpg

PO­SLE DO­BRE BOR­BE uhva­tio sam ko­nač­no i jed­nu le­pu mre­nu, te­šku bli­zu dva ki­lo­gra­ma, pa sam na­pra­vio ma­le ko­rek­ci­je na pri­bo­ru ko­ji sam do ta­da ko­ri­stio ka­ko ne bi iz­gu­bio ne­ki ve­ći ko­mad, ako se na­đe na udi­ci.

Da bi je­dan ova­kav ri­bo­lov bio us­pe­šan, po­treb­no je ne sa­mo do­bro pri­pre­mi­ti i na od­go­va­ra­ju­ći na­čin pla­si­ra­ti pri­ma­mu ne­go i pri­la­go­di­ti pri­bor. Do­sta ko­le­ga če­sto me pi­ta ka­ko od­lu­čim da li ću ko­ri­sti­ti plo­vak jed­ne te­ži­ne pre ne­go dru­ge na ne­koj te­ku­ći­ci, a ja ih bi­ram ta­ko što tra­žim onaj ko­ji naj­ma­nje no­si a da se ne kri­vi u prav­cu to­ka vo­de i či­je ce­lo te­lo ne iz­le­ti iz vo­de pri­li­kom bla­gog ko­če­nja. Ka­da se te­lo plov­ka is­kre­će u sme­ru to­ka, tre­ba ga za­me­ni­ti te­žim (tj. mo­de­lom ve­će no­si­vo­sti), jer je ta­kvo po­na­ša­nje sig­nal da ote­ža­nje i udi­ca za­o­sta­ju za plov­kom, što u ve­ći­ni slu­ča­je­va ni­je do­bro. Plo­vak tre­ba da sto­ji pra­vo u vo­žnji, a pri bla­gom ko­če­nju da se is­ko­si su­prot­no to­ku vo­de, što je znak da do ri­be naj­pre do­la­zi na­mam­če­na udi­ca, a ne olov­na su­za ili sač­me. Ovo­ga pu­ta, plo­vak no­si­vo­sti pet gra­ma či­nio se op­ti­mal­nim, pa sam ta­kav i upo­tre­bio za si­stem ote­žan su­zom po­me­nu­te te­ži­ne i du­plom vr­ti­li­com ve­li­či­ne 18 is­pod nje.

../../Content/blogPhotos/43823132_10217417508892512_8444714441982869504_n.jpg

OSNOV­NI NAJ­LON BIO MI je pro­me­ra 0,16 mm, dok sam, zbog ve­o­ma bi­stre vo­de, za pred­ve­ze, ko­ji su bi­li du­gi oko 60 cm, ko­ri­stio flu­o­ro­kar­bon de­blji­ne 0,125 mm. Po­čeo sam sa ne­što ta­njim ali ve­o­ma oštrim udi­ca­ma Col­mic MR 200, u ve­li­či­ni 14, ko­je su ide­al­ne za sko­ba­lja i plo­ti­cu, a ka­da su se ja­vi­le mre­ne, pre­šao sam na mo­de­le N 500 i N 600, u is­toj ve­li­či­ni i od istog pro­iz­vo­đa­ča.

../../Content/blogPhotos/43633729_10217417510452551_5502277882736541696_n.jpg

Ko­ri­stio sam bo­lo­nje­ze šta­po­ve od pet me­ta­ra, te­ži­ne ba­ca­nja do 20 od­no­sno 25 g, što je bi­lo sa­svim do­volj­no, bu­du­ći da du­bi­na u zo­ni pe­ca­nja ni­je pre­la­zi­la 1,5 m. Ka­ko je po­pod­ne od­mi­ca­lo, ta­ko je ri­ba sve bo­lje ra­di­la, pa sam na hra­ni pre­te­žno do­bi­jao sko­ba­lja i plo­ti­cu, dok je mre­na udi­cu na­mam­če­nu sa tri cr­vi­ća uglav­nom če­ka­la ne­ko­li­ko me­ta­ra niz­vod­ni­je. Sko­balj je naj­če­šće uzi­mao ma­mac u vo­žnji, tj. ka­da ni­ma­lo ni­sam ko­čio plo­vak, pu­šta­ju­ći ga da se kre­će br­zi­nom to­ka, dok je mre­na to či­ni­la po­sle bla­gog ko­če­nja, i to u tre­nut­ku ka­da bi plo­vak po­no­vo po­čeo da ide br­zi­nom to­ka na­kon kra­ćeg za­dr­ža­va­nja. Sko­ba­lja od 400 g do 1 kg bi­lo je ko­li­ko i mre­na, ali su one me­ri­le od 1 do 2 kg, a na sve to imao sam i ne­ko­li­ko le­pih plo­ti­ca. Sve mre­ne i plo­ti­ce su vra­će­ne u vo­du, kao i ve­ći­na sko­ba­lja.

../../Content/blogPhotos/43679370_10217417511092567_8502780140671991808_n.jpg
nazad