Sitan smuđ i krupna štuka

pisac Pecanje štuke i smuđa na Dunavu kod Kovina
pisac Nemanja Damnjanović
pisac Decembar 2018

Na te­re­ni­ma u oko­li­ni Ko­vi­na pret­hod­nih go­di­na u ovo do­ba do­bro sam pro­la­zio pe­ca­ju­ći smu­đa dži­go­va­njem na ži­vog ke­de­ra, pa sam re­šio da to po­no­vim. Ka­da je vo­da br­za i vi­so­ka, smu­đa tra­ži­mo uz sa­mu oba­lu, iza pre­pre­ka, gde se skla­nja od ja­kog to­ka i iz za­klo­na vre­ba plen. U ta­kvim okol­no­sti­ma se i iz čam­ca uglav­nom pe­ca na sa­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra od oba­le. Me­đu­tim, sa­da je si­tu­a­ci­ja bi­la bit­no dru­ga­či­ja ne­go la­ne u istom pe­ri­o­du, jer je vo­do­staj Du­na­va bio ne­što ni­ži, a tok spo­ri­ji, što je zna­či­lo da ri­bu tre­ba oče­ki­va­ti da­lje od oba­le i ta­mo gde je pro­tok ja­či, i to se po­ka­za­lo tač­nim, s tim što su naj­bo­lja bi­la me­sta sa na­glim pro­me­na­ma du­bi­ne ili sa krup­nim ka­me­njem na dnu

../../Content/blogPhotos/20181202_184325.jpg

U dva iz­la­ska upe­cao sam pet­na­e­stak smu­đe­va, ali ni iz­bli­za ta­ko krup­nih kao pro­šle go­di­ne. Naj­če­šće su se ja­vlja­li oni od 700-800 g, a naj­ve­ći su ima­li oko 2 kg. No osim tih smu­đe­va, do­bio sam i jed­nu ve­o­ma le­pu štu­ku. Ni­sam je va­gao, ali je po mo­joj pro­ce­ni bi­la te­ška oko 6 kg (kao i ve­ći­nu smu­đe­va, i nju sam vra­tio, što je za­be­le­že­no i na vi­deo-snim­ku).

../../Content/blogPhotos/20181202_181548.jpg

Pe­cao sam va­ra­li­čar­cem od 2,7 m, t.b. 15–60 g, i to na dva na­či­na – si­ste­mom sa olo­vom u ob­li­ku met­ka ili sa kla­sič­nom džig gla­vom. Mon­ta­žu sa »met­kom« sam pra­vio ta­ko što bih na osnov­nu ple­te­ni­cu pro­me­ra 0,16 mm ve­zi­vao vr­ti­li­cu, a za nju je­dan me­tar »šok-li­de­ra« od mo­no­fi­la de­blji­ne 0,40 mm. Na taj ko­mad naj­lon na­vla­čio sam olo­vo (te­ži­ne od 15 do 30 g, u za­vi­sno­sti od me­sta), a is­pod nje­ga jed­nu gu­me­nu ku­gli­cu, ka­ko ono ne bi uda­ra­lo u vr­ti­li­cu na do­njem kra­ju šok li­de­ra, za ko­ju sam fik­si­rao 25 cm dug pred­vez od flu­o­ro­kar­bo­na de­blji­ne 0,33 mm, na či­jem je kra­ju bi­la Ga­ma­kat­su udi­ca za smu­đa, naj­če­šće ona ve­li­či­ne 3/0. Ovaj si­stem je da­vao ri­bu, ali sam zbog »slo­bod­nog« pred­ve­za iz­gu­bio ne­ko­li­ko smu­đe­va. 

../../Content/blogPhotos/20181202_143557.jpg

Na­i­me, po­što ni­su agre­siv­no uda­ra­li, de­ša­va­lo se da za­gri­zu ali da ja to ne re­gi­stru­jem, pa kre­nem da odi­žem si­stem i ma­mac sa dna (uglav­nom su to »sko­ko­vi« od pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra), a ri­ba bi ta­da ose­ti­la ot­por i pu­sti­la ke­de­ra pre ne­go što stig­nem da dam kon­tru.

Ka­da smuđ ta­ko pi­pa­vo je­de, bo­lje je nu­di­ti mu ke­de­ra na udi­ci sa obič­nom džig gla­vom, te­ži­ne dva­de­se­tak gra­ma i ve­li­či­ne 5/0 ili 6/0, jer se ta­ko ose­ti i naj­sla­bi­ji uda­rac, na­rav­no uko­li­ko vo­di­mo si­stem pra­vil­no, ta­ko da nam stru­na iz­me­đu dži­ga i šta­pa sve vre­me bu­de za­teg­nu­ta. 

../../Content/blogPhotos/20181202_184553.jpg

Udi­cu sam u ovoj va­ri­jan­ti ve­zi­vao šok-li­de­rom de­blji­ne 0,35 mm i du­ži­ne 1 m, ko­ji sam sa ple­te­ni­com spa­jao di­rekt­no, du­plim uni čvo­rom. Iako ni­je bi­lo krup­nog smu­đa, oba pu­ta je pe­ca­nje bi­lo di­na­mič­no, pa pla­ni­ram da ga na­red­nih ne­de­lja po­no­vim, ako mi vre­men­ske pri­li­ke to do­zvo­le.

../../Content/blogPhotos/20181202_155505.jpg
nazad