Dva crvića na dve dužine štapa

pisac Pecanje bele ribe bolonjezom na Savi kod Beograda
pisac Nemanja Damnjanović
pisac April 2019

Sre­di­nom po­sled­nje sed­mi­ce pred po­če­tak za­bra­ne pe­ca­nja ve­ći­ne ri­bo­lov­no atrak­tiv­nih vr­sta be­le ri­be re­šio sam da is­ko­ri­stim ne­ko­li­ko slo­bod­nih sa­ti po­sle po­sla da se »is­pi­šem« pred du­gu pa­u­zu. Moj dru­gar Igor Mi­la­no­vić i ja do­go­vo­ri­li smo se da ode­mo na Sa­vu, i to na na­ma naj­bli­že me­sto, sa spo­lja­šnje stra­ne Ade Ci­gan­li­je, ko­je sta­ri­ji ri­bo­lov­ci sa Ču­ka­ri­ce zo­vu Be­o­gra­do­vo ku­pa­ti­lo.

U jed­nom od ra­ni­jih bro­je­va Ri­bo­lo­va spo­me­nuo sam da je i na ovu lo­ka­ci­ju, prak­tič­no je­di­nu pre­o­sta­lu na du­gač­kom po­te­su na ko­joj ni­je bi­lo spla­vo­va, po­sta­vljen je­dan ta­kav ve­li­ki plov­ni obje­kat, či­me je pro­stor na kom je mo­gu­ća vo­žnja plov­ka sa oba­le sma­njen na sa­mo pet­na­e­stak me­ta­ra. Ali nas dvo­ji­ca smo ovog pu­ta re­ši­li da is­ko­ri­sti­mo to što po­me­nu­ti splav još ni­je u funk­ci­ji i da pro­ba­mo da pe­ca­mo sa nje­ga

../../Content/blogPhotos/56874476_10218814098246373_6413142168776474624_n.jpg

OBO­JI­CA SMO NA­MON­TI­RA­LI la­ga­ne bo­lo­nje­ze du­ži­ne šest me­ta­ra i plov­ke no­si­vo­sti dva od­no­sno tri gra­ma, po­što je Sa­va ve­o­ma spo­ro te­kla, a ni­su nam bi­li po­treb­ni ni da­le­ki za­ba­ča­ji jer smo se za­hva­lju­ju­ći pon­to­nu do­volj­no od­ma­kli od oba­le. Ka­ko ni­smo ima­li pre­vi­še vre­me­na, užur­ba­no smo pri­pre­mi­li pri­hra­nu ko­ju smo već vi­še pu­ta uspe­šno ko­ri­sti­li to­kom ove se­zo­ne: po­pu­lar­nu ku­pov­nu pri­hra­nu Van den Eynde Ri­ver Ace i do­ma­ći Ma­gic Ba­it Ri­ver Be­tain, u sra­zme­ri 1:2, ote­ža­li smo sa 4 kg te­ške ze­mlje, i sve­mu to­me do­da­li oko 200 g pre­zle u bo­ji i 0,5 l cr­vi­ća. Na sa­mo dve du­ži­ne sta­pa, pra­vo is­pred nas, ba­ci­li smo 5-6 po­ve­ćih ku­gli i po­če­li sa pe­ca­njem.

../../Content/blogPhotos/56957731_10218814103806512_2200845824924057600_n.jpg

NA NA­ŠE IZ­NE­NA­ĐE­NJE, po­sle sa­mo par vo­žnji do­bi­li smo pr­ve ri­be, i to plo­ti­ce. U tom rit­mu se ri­bo­lov i na­sta­vio, pa na tr­za­je ni­smo du­go če­ka­li. Uz do­hra­nu na sva­kih dva­de­se­tak mi­nu­ta, sa po dve-tri ma­nje ku­gle, ri­ba je do­bro ra­di­la, ali sa­mo dok po­sle ma­nje od dva sa­ta pe­ca­nja vre­me ni­je na­glo po­če­lo da se me­nja. Ta pro­me­na, ko­ja je do­ne­la i jak ve­tar, po­re­me­ti­la je ri­bu, pa smo se jed­no vre­me pri­lič­no mu­či­li ka­ko bi­smo bar ne­ku uhva­ti­li.

../../Content/blogPhotos/56673217_10218814104006517_100105942388965376_n.jpg

KA­DA JE PO­SLE NE­KIH še­zde­se­tak mi­nu­ta ve­o­ma lo­še ak­tiv­no­sti be­le ve­tar ko­nač­no stao, re­ši­li smo da pro­ba­mo da po­kre­ne­mo ri­bu obil­nim do­hra­nji­va­njem, ko­li­čin­ski jed­na­kim po­čet­nom hra­nje­nju. Na na­šu ra­dost, to je po­mo­glo, bu­du­ći da je ri­ba po­če­la po­no­vo da se ja­vlja, pa je to­kom na­red­na dva sa­ta, ko­li­ko smo pe­ca­li, ri­bo­lov bio ve­o­ma za­ni­mljiv.Me­ni je po­seb­no in­te­re­sant­no bi­lo to što je ulov bio ve­o­ma ra­zno­vr­stan. Pr­ve su na pri­ma­mu od­re­a­go­va­le plo­ti­ce, ko­je se ni­su du­go za­dr­ža­le, za­tim je naj­če­šći bio sko­balj, uz kog je do­la­zi­la i po­ne­ka krup­na bo­dor­ka. Dru­gi deo pe­ca­nja, po­sle ve­tra, a pre mra­ka, bio je re­zer­vi­san pre­te­žno  za no­sa­ru, dok je sko­balj bio sve re­đi, a plo­ti­ce vi­še uop­šte ni­je bi­lo. Za­ni­mlji­vo je da smo plo­ti­cu i no­sa­ru do­bi­ja­li na me­stu gde su ku­gle pa­le i ma­lo is­pod to­ga, dok se sko­balj ja­vljao i se­dam-osam me­ta­ra is­pod hra­ni­li­šta, gde du­bi­na po­či­nje da se sma­nju­je. Pret­po­sta­vljam da se to de­ša­va­lo za­to što su se na tom me­stu za­dr­ža­va­li cr­vi­ći ko­ji su iz­la­zi­li iz ba­če­nih ku­gli, pa se tu i sko­balj gru­pi­sao.

../../Content/blogPhotos/56675204_10218814098486379_4274904039176536064_n.jpg
../../Content/blogPhotos/57180194_10218814103526505_6960861266223038464_n.jpg

DO­BAR EFE­KAT IMA­LO je bla­go ko­če­nje plov­ka iz­nad ba­če­nih ku­gli, pa po­nov­no pu­šta­nje da »te­če« br­zi­nom vo­de, ka­da bi ri­ba naj­če­šće i uze­la ma­mac ko­ji se vu­kao po dnu. Ka­da ka­žem »bla­go ko­če­nje«, mi­slim na tek to­li­ko za­dr­ža­va­nje plov­ka da mu iz vo­de iza­đe ce­la an­te­na, ali ne i te­lo.

Plo­vak je bi­lo po­treb­no baš do­bro iz­ba­žda­ri­ti, po­što je ri­ba, upr­kos to­me što je evi­dent­no bi­la pri ape­ti­tu, ve­o­ma oba­zri­vo uzi­ma­la ma­mac, tj. dva cr­vi­ća, na šta smo obo­ji­ca pe­ca­li to­kom ce­log  po­po­dne­va. Po­če­li smo u star­tu sa ne­što du­žim pred­ve­zi­ma, od oko 40 cm, ali po­sle vi­še za­ka­če­nih ri­ba, za ko­je ni­smo ni zna­li da su tr­za­le, shva­ti­li smo da mo­ra­mo znat­no da ih skra­ti­mo. Za­u­sta­vi­li smo se na dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, ko­li­ko je bi­lo do­volj­no da se ri­ba ne bo­ji da uzme ma­mac, a da na­ma in­di­ka­ci­ja tr­za­ja bu­de bo­lja. Obo­ji­ca smo ko­ri­sti­li osnov­ni naj­lon preč­ni­ka 0,14 mm, dok smo udi­ce Col­mic N957 i N1000, u ve­li­či­na­ma 16 i 14, ko­je su bi­le ide­al­ne za ovo pe­ca­nje, ve­zi­va­li na pred­ve­ze od 0,10 od­no­sno 0,12 mm

../../Content/blogPhotos/56669544_10218814101326450_7217628240972611584_n.jpg

RI­BE NI­SU BI­LE krup­ne, uglav­nom su ima­le 250-300 g, ali su bi­le ve­o­ma bor­be­ne, pa ih je bi­lo za­ni­mlji­vo pe­ca­ti fi­nim pri­bo­rom. Sve u sve­mu, ovaj na br­zi­nu do­go­vo­ren i re­a­li­zo­va­ni iz­la­zak na vo­du po­sle po­sla do­neo nam je le­po pe­ca­nje i ve­li­ku ko­li­či­nu ra­zno­vr­sne ri­be, ko­ju smo, na­kon fo­to­gra­fi­sa­nja, naj­ve­ćim de­lom vra­ti­li u vo­du.

../../Content/blogPhotos/56990286_10218814105046543_7473428577497645056_n.jpg
nazad